Општинске новине

966

Београдске општинске новине

1918 године. Повећавање становништва и дефектне инсталације захтевале су императивно уређење водовода на новој модерној основи. Већ 1924 године довршена је једна скромна инсталација савског водовода код „Шест топола", која је привремено побољшала снабдевање до 1927. год. Те се године појавила оскудица воде, па је та чињеница показала да се водовод мора проширити у великом обиму, како би се престоници обезбедила вода за дужи низ година. У ту сврху Управи водовода се ставља на расположење из Доларског зајма сума од 21,688.200,— динара. Са овим средствима и са добивеним материјалом на рачун репарације 1922 23 израђују се: 10 нових бунара у „Макишу", каптажа речне воде узводно од стругаре „Макиш", довод те воде до филтара на „Белим Водама", обнова старих филтара, израда II филтарске инсталације за подземну воду на „Макишу" и обнова са проширењем пумпних станица у „Макишу" и „Белим Водама". Израђен је и главни довод воде од 70 см пречника од „Белих Вода" до трга Ослобођења, као и два нова резервоара: у Војвођанској улици за пијаћу воду и у Румунској за речну воду. Ово је било довољно за центар града, али је периферија још увек оскудевала. Уговори закључени са „Општим грађевинским А. Д." и „Бадер"-ом допустили су проширење водовода и по периферији. Обезбеђена је довољна количина воде у крајевима: Дедиње, горњи део Топчидерског Брда, Бањица, Вождовац, предграђе Краљице Марије, Душановац, Пашино Брдо и предграђе Краља Александра. Саграђен је нови резервоар на Дедињу са запремином од 6.000 м 3 воде и положени су доводи по предграђима. Али стални пораст становништва Београда и све веће потребе за водом код модерног начина изграђивања престонице тражили су да се водовод и даље проширује. Стога је, у границама одобраваних кредита у годишњим буџетима, Управа водовода приступила даљем јш већавању каптажних инсталација, те је у „Макишу" изграђено 19 нових бунара, повезаних у једну нову натегу, дугачку око 1,8 км, и 3 бунара на старој натези. Да би се подмирила

Унутрашњи изглед водостанице у Топчидеру 1931.

све већа потреба у води за поливање улица и паркова, изграђена је инсталација за пречишћавање речне воде и на Дунавској падини града, у кругу старе електричне централе. Вредност водоводних инсталација са мрежом цени се данас на 206Д87.0СО,— динара. Мрежа сама, која је 1938 г. износила 384,2 км дужине, цени се на 113,5 милиона динара. Београд потроши 17,666 милиона (1938 г.) м 3 воде годишње, односно 195 литара дневно по

Резервоар у ул. Кнеза Арсена 1932

становнику при највећој дневној потрошњи. Оволико велика дневна потрошња воде по становнику (иста као у Берлину, приближна потрошњи осталих великих европских градова) тумачи се, поред потребе воде за зидање и поливање улица, и јако побољшаним хигијенским условима у Београду, јер Београд спада у чисте вароши. Један немачки лекар је казао да се култура једног народа може ценити и по потрошњи сапуна. За сапун треба воде. Статистика из Грађевинског одељка о ново подш нутим зградама и становима у Београду говори нам да је од одобрених планова у години; 1921 на један стан долазило 0,28 купатила; 1924 на један стан долазило 0,48 купатила; 1927 на један стан долазило '0,64 купатила1932 на један стан долазило ;0,75 купатила;. 1937 на један стан долазило 0,98 купатила.