Општинске новине

968

Београдске општинске новине

Међутим, тек од 1927 г. почиње калдрмисање Београда у већем обиму, тако да је за кратко време од једне деценије у том погледу урађено у Београду много више но у ма ком другом граду Европе. Београд је до 1918 г. имао 309 улица. Тај број после стално расте. Тако је 1928 г. у Београду било 576 улица. Данас Београд има 1680 озваничених улица, не рачунајући оне које се на појединим новим парцелисаним имањима отварају из дана у дан. Дужина свих данашњих улица у Београду износи преко 300 км, од којих су 240 км калдрмисаних, а 60 км некалдрмисаних. Из приложених графикона види се стање калдрме почетком 1919 г. и почетком 1939 г. Исто тако се види и расподела утрошеног новца према врсти калдрме.

и путева који раније нису имали никакву калдрму и да тиме омогући великом броју својих грађана пешачки и колски превоз ка њиховим домовима, а друго, што у многим кра/евима Београда још увек нису изведене најлотребније подземне инсталације; канализација и водовод; те би се због њиховог грађења морала скупоцена стална калдрма — ако би иста била постављена — накнадно рушити. Због овога је београдска калдрма изложена јачем квару. Она се страшно аба и квари, па се мора зато одржавати. Београд данас има преко 2,7 милиона мкалдрме, која се мора чувати. Због тога Техничка дирекција има специјални Одељак за одржаваше калдрме. 1931 оправљено је 159.000 м 2 калдрме за 3,600X00.— дин.

Шематичко стон>е иличне калдрме ба калдрмисане београда дтрошене суме 1-1-1939 Од 1927до 1938г

1-1-1919 63000 Звг

Све општинске управе, иако оптерећене решавањем осталих многобројних комуналних питања, поклањале су велику пажњу београдско1 калдрми. Да општа светска економска криза није захватила и нашу земљу и имала негативне последице и на финансиско пословање Београдске општине, питање калдрмисања улица, путова и тргова било би до данас за Београд потпуно решено. Овако ће морати још доста да се ради. Иако је, — према науци о модерном грађењу путева, који имају да служе за дужи низ година, — најрационалнија, па према томе и најјевтинија она калдрма код које су трошкови одржавања, — а исто тако и трошкови погона и одржавања превозних средстава, који тим путем саобраћају — најмањи, ипак се Техничка дирекција није могла свагда придржавати тог принципа. И то из два разлога: прво, што јој је дужност да са расположивим средствима калдрмише ипак што већи број улица

1932 оправљено је 250.0С0 м 2 калдрме за 4,485.000,— дин. 1933 оправљено је 231.000 м 2 калдрме за 4,086.0С0.— дин. 1934 оправљено је 240.0С0 м 2 калдрме за 4,196.000,— дин. 1935 оправљено је 186.000 м 2 калдрме за 3,457.000.— дин. 1936 оправљено је 159.000 м 2 калдрме за 3,100.003.— дин. 1937 оправљено је 189.000 м 2 калдрме за 3,611.000,— дин. 1938 оправљено је 232.000 м 2 калдрме за 4,658.000,— дин. На одржавање и оправку калдрме од 1927 до 1938 год., за једну деценију дакле, издато је 68.691,000,— динара.

Архитектонска служба у Техничкој дирекцији исто тако је врло обимна. За две деце-

383,508.000дин

1,738'000т г

3.650,000™'