Општинске новине

Техничка дирекција

971

Број порушених зграда по казнама у Јатаган Мали износи 566. Према броју реферата за бесправно зидање види се да се оно доста смањује с обзиром на ефикасност службе. * Да би се пак радови и администрација Техничке дирекције могли спроводити по извесном плану, да би Београд имао извесне основе за своје изграђивање, требало је да се изради катастар Београда, а затим регулациони план са потребним уредбама и правилницима. Регулациони план са уредбама и правилницима је велико поглавље у раду Техничке дирекције, јер улази у ред мучних расматрања, по каткад лутања, тражења идеја, компоновања основа уз одмеравање материјалних способности Београда, заједно са<честим променама у мишљењима разних општинских управа. Поред тога и сама држава својом изградњом мостова, железница, зграда итд., који махом нису подизани према првобитном плану Техничке дирекције, мењала је дотадање планове о уређењу Београда, па се наравно и основна идејаморала мењати. Ово је повлачило нове студије и нов утрошак времена. Осим овога, регулациони план, заступајући у главном опште интересе, често задире у приватне интересе, чији се носиоци буне због свог повређеног права, па је и због тога тешко било доћи до најцелисходнијег задовољења општих интереса. Рад на катастру Београда започет је пре рата 1904 године под претседником Општине г. Костом Главинићем. Израда триангулације, тригонометриске и полигоне мреже, као база за сва детаљна снимања, извршена је на потпуно савременој основи. Радови су се развијали успешно све до 1912 год., када су услед ратова застали до 1918 год. Рат је много покварио и упропастио како елаборате тако и инструменте. Пошто је добила нове кредите, Општинска управа набавља инструменте и наставља рад. Потреба да се што пре приступи изради новог регулационог плана Београда, — јер је стари план био уништен, а Општина није располагала ни са каквим ситуационим планом, — учинила је да се катастарски премер морао што пре завршити да би се добио један ситуациони план Београда и околине, на основу кога би се могло приступити изради програма за конкурс новог регулационог плана. Тек пошто је задовољена потреба за конкурс регулационог плана, наставља се опет на даљем катастарском премеру. Међутим, од 1924 до 1929 г. више се посвећује пажње разради новог регулационог плана, коју врши једна комисиј.а, а на основу одобреног генералног плана, него разради самог катастра. Како је добро пословање у катастру, због застоја у пословима, било доведено у питање, то је 1931 год. образована стална катастарска комисија

од претставника Министарства финансија, начелника војно-географског института, начелника Министарства правде и претставника Београдске општине еа задатком да до конца 1933 год. изради катастарски премер Београда. И већ 1934 године појављује се први нови катастарски планови које је комисија, са стручним особљем, израдила. По завршетку радова, Катастарски отсек Техничке дирекције, према једном министровом овлашћењу, прима даље одржавање катастра и под контролом Министарства финансија наставља рад на излагању катастарског операта и преко одређених судија Министарства правде расправља све приватно-правне односе. Израда новог катастра Београда у 1932, 1933 и 1934 г. кошта преко 7,5 милиона. По свршетку овог посла, — који је од највеће важности, како за техничке послове самога развића града тако и за чисто фискалне интересе државе и општине, — приступило се разради регулационог плана. Катастар је врло обиман посао. За двадесет година извршено је само преко 35.000 промена власништва, што излази да је готово свако имање у Београду променило свога власника, јер Београд има око 33.000 парцела, — наравно да извесна имања у ствари нису мењала власника, али су зато друга по неколико пута то учинила. Регулација Београда, — која датира из 1886 г., о којој је тада водило рачуна Министарство грађевина, — тек је 1892 г. уступљена на старање Београдској општини. Први план важи и даље (са допунама већег обима у г. 1906 за делове Источног Врачара, Палилуле и Дорћола), наравно са разним изменама и допунама зл све делове града. Све до 1924 г. ова је регулација била у важности, а тада је — на основу расписаног конкурса, а затим на основу одлука једне комисије састављене од стручњака и заинтересованих надлештава — израђен један регулациони план и то за део Београда око 3.000 ха; тај је план доцније допуњен за Сењак, Топчидерско Брдо, Бањичко Брдо, Пашино Брдо, Вождовац и Чукарицу, наравно са извесним изменама и допунама у доцнијим годинама, као што је то учињено и са првобитним генералним планом из 1924 г. за ужи реон Београда. У г. 1929, па доцније и у 1935, шири се атар Београда на рачун суседних сеоских општина обухватајући у исто време и атар Општине Земуна и стога се увиђа да је потребно израдити нови регулациони план за тако проширени атар, а нарочито планове Београда и Земуна везати. У томе смислу чине се разни покушаји. А и Земун, док је био самостална општина, израдио је један регулациони план и за инундациони терен на левој обали Саве као и коректуру свога регулационог плана како ужег тако и ширег реона, али се до сада није могла још дефинитивно утврдити регулација