Општинске новине

Књижевни додатак

Ур&анишшлш рљ/шш — с нарочиШим погледом на Београд —

У својој врло занимљивој студији о роману — КеНесћоп 8иг 1е готап, Раг18, СаШтага, 1938 — француски књижевни историк АЊег! Тћ1ђаис1е1 дотакао се и питања Урбанистичког романа. Непосредни повод дао му је роман 1^ошз Нетоп1;-8 »СоНп МаШагсЗ« у ком је описан живот савременог Лондона гледан очима једног радника. Макар да су Тибодеова излагања изнета у врло концизној форми, она одају нарочиту оштрину и тачност у запажањима, тако да његова размишљања о урбанистичком роману имају за нас двоструку вредност, не само због предмета, већ у исто толикој мери и због самог писца. Актуелност теме нарочито привлачи, особито у вези са све убрзанијим темпом којим се иде у сусрет урбанизираном животу великих градова и обзиром на нашу књижевност на коју тај живот врши свој утицај. Урбанистички роман је такав роман који је дан не само у оквиру већ исто тако кроз пресек једног одређеног града, који носи његове одлике, његове особине, који је за њ органски везан било у прошлости било у садашњости. Овај тип романа све више привлачи. Томе дају .потстрека и сами градови својим активним интересом што га показују према књижевном стварању ове врсте. Расматрајући урбанистички роман Тибоде истиче на првом месту магистрално дело песника Париза, Виктора Ига, «]Мо1ге Бате с!е Рапз« У даљим расматрањима узео је у обзир „Саламбо" од Гистава Флобера, »Вги§ез 1а то1;ге« Жоржа Роденбаха. На средини између урбанистичког романа једног одређеног града и великог града уопште постављен је велики роман Пола Буржеа >- СозшороНз«, а сасвим засебно, као „хипертрофирани", или слабо успели урбанистички романи: »ћоигс!ез«, »Кот« »Раг1з« Емила Золе. Да се схвати пишчева мисао, види значај и карактеристике урбанистичких романа, необично је занимљиво упознати се поближе са истакнутим делима. Наша разматрања почећемо са романом Гошз НетоШ-а »СоИп МаШагсЗ«. Роман из живота Лондона... Има нешто страховито привлачно и застрашујуће у оваковом подухвату, нарочито у први мах, јер у први мах мисао обухвата целину, а целина је

тако бескрајна и тако неисцрпна и многострана. Шта да се узме од тога свега, или колико се најмање мора узети, па да то ипак буде роман Лондона, јер о томе се ради. Хоће ли то бити лондонски Еаз! Епс! с његовом бедом, или Епс1, његова сушта противност; бедне улице и бедни градски делови — Соттегс1а1 Коас1, ^ћћесћаре1, Аћ§а1е, ОШ Моп1а§пе бћ-ее! (СеНо), МГесИзех 51;гее{, или Р1ссасШу, Ке^еШ, НиЈа рагк.,. Колико питања и са колико варијаната... Истина, песник зна. Уметничка интуиција је ту, она сигурно води и поседује онај магични штапић чији ударац изазива највећу резонанцу. Па, ипак, очито је, покаткад се залута, оде стрампутицом. Код Л. Емона тога уистину нема. Он као да је сео на крила некога доброга генија. Тај се полако спустио над Лондоном у вечерњој полутами, вешто одабирући оно што је требало па да се створи слика упрошћена до елементарности, па ипак непосредна до потпуне илузије њене у суштини компликоване стварности, аутоктона слика лондонског преоека у једном одређеном часу и времену. Кроз основне потезе, основне линије једне мајсторске скице осећамо терен на ком смо. Баш тамо где нам кажу да смо и нигде другде. Није то ни роман у обичајеном смислу. Љубави радника Ирца Мике О Бради остају згрчене као на некој маски. Једна га озари и он полети као птица иут небеса, а онда кад се светло, чији је рн извор и циљ сувише наивно схватио, угаси и оде на другу страну, остаје опет радничка невчјља, виски, »1е зесоигз сЗе се!; аШге ^еше ди1 ућ аи 1опс1 с!ез 1оппеаих е1 с1е8 ћои1еШе8«..., девојка из каване, љубави реалне и приступачне, које овога чудног сањара и резонера не привлаче. И коначно остаје туча у кавани, туча у омаглици пијанства, једно убиство-уморство и једно законско лишење слободе. То је све. Барем све што се тиче фабуле у уобичајеном смислу. Роман ипак није само ту. Он се ингениозно провлачи свуда куд лута Мике О Бради ходајући по свом радничком кварту. Тврдоглаво ое зауставља на улазу у Пикадили, јер О Бради сматра да би било издајство према идеји коју заступа кад би дозволио својим очима да виде други живот. Кад се књига заврши, нехотице се поставља пита-