Општинске новине

Проле тње манифестације на Београдском сајмишту 165

Бензин добијен из нафте којом обилује утроба земље замењује пару. Отпочиње нова ера човечакства, ера освајања простора, смањивања раздаљина, скраћења времена. Сточна запрега се полако губи, а и железнице почињу да осећају новога конкурента. Ко је управо пронашао аутомобил? То је тешко рећи. Тај велики ум је отишао без славе која му се дугује. Знамо међутим за низ пионира којима имамо да захвалимо за усавршавање и напредак аутомобила: Рош, Дајмлер, Бенц, Бутон, Бајар, Клемент, Де Дио«, Рено. Међу новијима Форд, Ситроен и многи други којима се дугује захвалност за ово идеално саобраћајно сретство. Све је то било тако скоро. Нешто више од лола века. Први примерци се нису разликовали много од коњских кола. Свака година је доносила ново савршенство, нов напредак, у погледу

кад помислимо да то значи стићи из Београда у Прилеп за 1 сат! Што је главно, на томе се неКе стати. ИдуНе годиме доносе сигурно и нове рекорде а стари рекорди постаће можда редовне брзине на модерним ауто-страдама. У погледу индустријске производње напредак је исто тако брз и велики. Од малих радионица, у баракама, у којима су се пре 50 година радили први мотори и састављале прве шасије, постала су велика предузеКа која појединачно запослују по неколико хиљада па и десетина хиљада раденика. Систем ланчавог платна, који је омогуКио рад у серијама, уведен је у већем броју предузећа. Он је дозволио Форду да достигне дневно продукцију од 10.000 аутомобила. Нове хиљаде стално преплављају континенте и данас већ путевима света јуре свакодневно преко 70 милиона аутомобила.

разним престоничким друштвима, грађевинским предузећима и индустријом. За обе изложбе био је издан заједнички каталог помоћу кога је било врло лако упознати се са свима детаљима. У добу моторизације која све више осваја, неће бити згорега да се мало осврнемо на развој аутомобилизма који није тако старога датума, 1785 године се јавља прва подлога — Ватова парна машина — која претставља значајну победу чо!века над материјом. Нешто касније 1825 године — Стефензон даје прву локомотиву бр. 1, намењену саобраћају између Стоктона и Дарлингтона у Енглеској. После других 50 година јавља се нова творевина човечјег ума, још погодније средство за саобраКај, Јавља се аутомобил. механике и у погледу удобности и сигурности. Данас је дошло до аеро-динамичке линије. И то није последња реч. То ново саобраКајно сретство није никако мировало. У погледу освајања простора, повећања брзине, оно је готово сваке године тукло своје сопствене рекорде. 1898 године рекордна брзина бележила је 63 км. на сат. Већ после годину дана пење се она на 100, да за 10 година достигне 200 км. на сат. Кембел 1923 године прелази 219 км. а 1927 тучени су и 300 км. После 5 година прелази се и 400 км. Најзад, 1937 године, славни енглески рекордер капетан Истон на писти Сланог Језера на свом фамозном „Гендерболту" подиже светски рекорд на 501 км. а 1938 године и на 575 км, на сат. Каква је то муњевита брзина би+>е нам јасно,

Градски већници г.г. Живан Ранковић, Љуба Стефановић и д-р Стеван Поповић на изложби путева