Општинске новине

236

Београдске општинске новине

Добровољачки одред, ставља се под команду Алимпија Марјановића п.пуковника (батаљони: С. Костић, Р. Пантић, М. Павићевић, Ј. Јездић) којк се на Власини сјајно борио с Бугарима (1915). Ту, нешто појачан добровољцима из Русије преко Скопља (500) после борбе проређен, штити повлачење II армије Српске војске, па преко Приштине и Арбаније стиже у Скадар (15 децембра 1915), одатле у Лзеш и Драч на Крф. Формиран је у то доба (1915) и „Сремски добровољачки одред" (400 лица из аустроугар. војске под командом пребеглог поручника Игњата Кирхера, сад инж. технич. бригад. генерал, који се борио око Београда и, где су сви скоро изгинули а И. Кирхнер тешко рањен и евакуисан. „Жандармериски одред" (формира се од жандарма Србије и од заробљеника аустроуагр. војске) распоређен буде на простору Призрен, Скопље, Битољ. Велики број Босанаца мобилисан у Босанској Крајини у то доба (1915) хтео је да у вези са Србијом, тамо подигне устанак. Чак су за то ангажовали Д-ра јова Зубовића омладинца из Бања Луке. Али, Српска влада знајући своје прилике тада, од тога их је одвратила.* б) Комитске чете Црне Горе: Комитске чете Црне Г оре кад је наступило повлачење растурене по другим командама: на Херцеговачком и бокешком фронту формирају се: 1. — у Требјешком батаљону устачка чета, при крају септембра 1914 год. од које чете постаје Гатачки батаљон (200—300) под командом В. Зимоњића, после Томе Вукомаковића, 2. — Билећки батаљон (1915) формира се у 5 чета око 600 под командом Блажа Ђукановића, * Добровољци из Русије, како су се формирали и, где и како учествовали, излази из оквира рада четничке акције. Тако исто и рад „Батаљона добровољаца" у Италији (1917) Д-ра Људевита Пивка. У почетку 1915 год. било је потребно Врховној команди Српске војске, која је чак и издала налог „Јадарском четничком одреду": да се провери код Ленгаице, да ли се непријатељ налази у ади — на острву Пејића и Аџином, као и у којој је јачмни. За овај задатак јавља се, иако не припада одреду и то једини, Милорад Симовић, наредник ђак, водник 4 чете 3 батаљ. 8 пешад. пука II поз. (сада професор и резервни мајор), чија је чета била тада у близини „Јадарског одреда". Млади ратник, ничега ее не плаши — ни од непријатеља, ни од набујале Дрине, већ у једном избушеном кориту прелази и у потпуности извршава поверени му деликатан задатак, а уз то већу количину кукуруза, коју је тамо нашао доноси за исхрану своје јединице. Он је за тај херојски подвиг нарочито иохваљен и предложен за одликовање „златном медаљом за храброст".

3. — Требињски батаљон (1915) око 500 људи. Повлачење Српске војске (1915) натерује те комитске чете Црне Горе предаје по наредби Црногорске владе Српској војсци Данило Гатало (пуковник). Тада је било бројно стање: — Билећки батаљон, 5 чета, 884 лица, командант остао у Скадру, командири чета: Милован Гутић, Саво Милићевић, Крсто Бјелица, Благоје Албијанић, официри и водник Урош Тешановић; — Гатачки батаљон, 500 лица, командант Томо Вукомановић, официри: Лазо Тепавчевић, Ј. Слијепчевић, Л. Антуновић, Т. Старовић, К. Терзић; — Требињски батаљон, 260 лица, официри: Б. Бабић, Д. Радовић. Комитске чете Црне Горе (1544 лица) нешто помре успут, остали стигну на Крф, па се евакуишу на Солунски фронт (1916). Бокешки добровољачки батаљон (60 лица), формиран на Цетињу (1914). Доцније се прикупи из будван. краја још 200, а и пребеже из аустроуг. војске 50, и из Америке дође 450. Оперисао је у почетку (1914) у малим јединицама (10—15) уз редовну војску. Доцније формирао у 2 засебна батаљона и, при капитулацији Црне Горе (1915) једни оду на Крф а потом на Солунски фронт, а једни избегоше у Италију. АустроуГарска војска помогнута Немцима, Бугарима, Турцима, избија са својим трупама одмах за Српском војском, на Јадранско море и, ка Солуну. Аустроугарска уз лаку победу на бојном пољу благодарећи својим савезницима, издаје наређење: да судови у процесу „велеиздајника" и „атентатора" убрзају рад. И, рећ у Травнику саопштава се (14 априла 1915); — да су осуђени: Каменко М. Милошевиђ, Боривоје Јевтић, Цветко Ђ. Поповић, Иво Крашчевић, Васа Чубриловић, Бранко Загорац, Драган Калембер, Бранко С. Кебељић, Виктор П. Рупчић, Ђуро Бањац, Милан Д. Прица, Мирко Кус, Садулах Никшић, Рад. Семиз, Хамдија Никшић, Момчило Мичетановић, Лазар Ђукић; — да су били по затворима: Љубомир С. Пантић, Урош Д. Прица, Вој. В. Богичевић, Д. Маријанац, Рихард А. Кузмић, Фрањо М. Зекић, Б. Т. Зорић, Јован Ђ. Грубор, Хамид К. Кукић, Богдан А. Мирковић, Ал. К. Врчевић, Мурат Ченгић, Бранко П. Сучевић, Мих. Ђ. Дојчиновић, Душ. Ј. Дрекаловић, Рад. Ђ. Ђурић, Милан М. Ступар, Стеван Шкорић, Љуб. Ј. Гргуревић, Симо Карановић, Влад. М. Марић, Бошко Ј. Марковић, Никола В. Савић, Артимуније А. Стојановић, Богдан М. Чулић, Милан С. Вулетић, Свет. Ковачевић, Дан. Белош, Ал. А. Куленовић, Лаз. С. Кр-стовић, Душ. П. Самарџић, Иван Јолић и други; — да су интернирани, узети за таоце, прогнани у арадску тврђаву: Д-р Љ. Тодоровић, Д-р М. Тупашанин, Јово Шошић, Јово Палавестра, Добросав