Општинске новине

Друштвена хроника

269

Минуло је четврт века од како је пијемонтски град почео понова да приноси жртве за слободу. Зато је данашњи помен још свечанији и званичнији. Непознат је гроб прве жртве на српском фронту, која је и прва жртва у светском рату. Зна се само да је ту прву жртву принео Београд. Сви знани и незнани гробови ,као и ова света Костурница, у којој су смештеме кости. 8.000 храбрих бранилаца Београда и која је наша историја и наша слава чине непрекидни ланац наших најсветијих дужности према прошлости, Оне су знаЦи и сзгдзци о најскоријој херојској прошлости нашег народа, пуне части и славе. Они су аманет палих другова нама живима а нарочито омладини и будућим генерацијама ради потстрека у патриотизму и љубази према родној груди... Посветимо нашу успомену овим тешким и судбоносним данима. У име Удружења бранилаца Београда захваљујемо Њ. В. Краљу Петру II на високој пажњи, коју је указао нашим славно палим друговима и овом приликом шаљући свога Изасланика, господину претседнику и већницима града Београда на приређивању овог свечаног и тужног помена а присутнима на учетћу у овом одавању захвалчости и пијетета нашим драгим и никад незаборављеним другозима у одбрани нашег слзвнзг Београда. Слаза славнима!" Крај говора г. Урошевића присутни су пропратили клицањем: — Слава им!

Говор градског веЋника г. Жпвана Ранковића После г. Урошевића, у име Београдске општина и њеног претседника г. Владе Илића, градски већник г. Живан Ј. Ранковић, генерал у пензији и резерви, одржао је овај говор: „Бесмртници, „Себ прегорев највише се може" рекао је неумрли песник Петар Петровић Његош. И заиста, низ сјајних догађаја мучне прошлости Југословена и тешко грађене Краљевине Југославије, небројено пута истиче: да су то Југословени, нарочито Срби, као ови овде покопани, показали и доказали. Београд, мученички, напаћени, више пута поприште и објект многих завојевача, горда престоница Краљевине Југослазије „недељиве и јединствене" како је рекао Витешки Краљ Александар I Ујединитељ, гаји нарочити култ поштовања према Творцима Краљевине Југославије. Београд изнад свих цени несебичне хероје, почев од Вожда Карађорђа, који су „себе прегорели" да би Краљевина Југославија могла да се сагради. Београд се диви Херојству њених Бранилаца, који су у бури смрти и мегдана, којима се свет дивио, истрајали до краја. Београд обожава подвиге Оних дивова, који су падали и умирали са задовољством што то чине за сзоју Отаџбину и свога Краља. Београд се клања пред Градитељима Краљевине Југославије, пред Онима, који су без вапаја и без уздаха часно свој живот дали да би Југасловени били ску[пљеки и уједињени. У исто време, Београд овим поменом хтео би да сзе и свакога у Краљевини Југославији опомене, да је сада вишг нзго ичад зремз да се сзи

Градски већник г. Живан Ранковић говори на помену палим браниоцима Београда