Општинске новине

Друштвена хроника

жење и Удружење школских служитеља и лсжача; Удружење носача и многобројно грађанство. Београдска литија, која је пролазила читав један сат и по, завршавала се војном музиком и почасном четом 18. пешад. пука са заставом. Народ посипа житом и бомбонама претседника Г. Владу Илића и литију За све време кретања литије многобројне музике свирале су молитве, а певачка друштва певала су црквене песме. Са балкона, прозора београдских вишеспратница и са тротоара, Београђани су, по старом српском обичају да би година била срећна и берићетна, засипали житом и бомбонама претседника Београдске општине г. Владу Илића и целу литију за све време њеног кретања.

275 Молепствије иред Двором Тачно у 10.15 часова, кад је чело литије било већ близу Саборне цркве, а „небо" са Нз. Св. Патријархом Гаврилом и претседником г. Владом Илићем тек код Двора у Краља Милана улици, литија се зауставила. Пред Старим Двором Нз. Св. Патријарх Гаврило одржао је молепствије за срећан и дуг живот ЈЊ. В. Краља Петра II и чланова Краљевског Дома. По завршеном молепствију из десетине хиљада грлд Београђана разлегло се громко клицање: — Живео Краљ Петар II! Затим је поворка опет кренула. Тек нешто око подне код Саборне цркве стигао је крај литије, која се на томе месту разишла.

Сечење славског колача и предаја одликовања у свечаној дворани Градског већа

Док су се учесници у великој спасовданској литији и грађанство које је литију посматрало разилазили кућама, зграда Београдске општине, у Узун Мирковој улици, пунила се званицама, које су позване да присуствују сечењу славског колача и предаји високог одличја Карађорђеве звезде с мачевима IV реда, којом је Нз. В. Краљ одликовао град Београд за јуначко држање у светском рату. Сва места у већничкој сали и на галеријама, још пре 12 часова, била су заузета. Долазак изасланика Њ. В. Краља и сечење славског колача По завршеној литији, претседник Београдске општине г. Влада Илић са целокупним Градским већем дошао је у Општински дом. У 11.50 часова ушао је у већничку салу, која је била свечано декорисана, изасланик Њ. В. Краља арм. генерал г. Милутин Недић, Министар војске и морнарице, у пратњи г. Владе Илића. Присутни су поздравили Краљевог изасланика поклицима: ,,Живео Краљ!" За то време музика Добровољне ватрогасне чете у холу зграде интонирала је државну химну. Чим је изасланик Нз. В. Краља генерал г. Недић заузео почасно место, ушао је у салу Н>. Св. Патријарх Гаврило, дочекан песмом „Исполајите Деспота", коју је певао хор радника Електричне централе „Никола Тесла". Тад је отпочео славски обред. По очитаној молитви "Нз. Св. Патријарх Гаврило пререзао је славски колач са -претседником Београдске општине г. Владом Илићем, градским већницима г.г. Живаном Ранковићем и Властом Шиђанским, и претставни-

ком живих бранилаца Београда г. Јоксимом Г ајићем. Говор Њ. Св. Патријарха Гаврила По завршеном верском обреду, Н>. Св. Патријарх Гаврило одржао је овај говор: ,,Није град срећан по величини сту6 ова и сјају златних кровова његових палата, ве^ по врлинама његових становника" — река о је Св. Јован Златоуст. И у данашњој дивној славској светковини, у поштовању и обновљењу својих великих и славниш традиција, Београд, дична престоница велике и моћне Југославије, манифестује духовну снагу и народну величину. Искуство и историја доказују да без духа и духовних основа нема високе културе и здраве цивилизације. Хриш^анство је открило љубав као принцип живота, а врлину као на/активнију и најважнију делатност човеч/ег духа, Све што нема духовне подлоге, нема ни сталности и трајности. И ако је римски Сенат био прогласио Александра Великог за тринајестог Бога, овај није био у стању да одржи и спасе своју мо^ну Македонску државу након себе. Међутим Спаситељ Исус Христос учврстио и проширио Царство Божје на земљи тек после своје крсне смрти на Голготи. Вера из које потиче сила врлина, а којом се побеђује зло и обезбеђује добро у свету, није у мудрости људској ве^ у сил.и Божјој (I. Кор. II. 5). Отуда све оно што је обдарено вером у Бога, здравим разумом, добром в ољом, родољубљем и човекољубљем мора тежити духовном и моралном усавршавању и мора се инспирисати са вишим племенитим идеалима, који су за постојање и напрадак народа, државе и друштва тако потребни и толико неопходни,