Општинске новине

Друштвена хроиика

283

претходи+не архијерејска служба божја у Саборној цркви и величанствена литија која 'Ке после службе божје про+^и Улицом Краља Петра и Кнеза Михајла, Теразијама, Улицом Краља Милана и Светог Саве до места где се подиже храм Светом Сави. У овој импозантној литији, кроз коју 'Ке се манифестовати морална снага нашега народа, подигнута на светосавској традицији, његова религиозност и његова жеља да храм Светом Сави буде што пре довршен, треба да узму учешКа Београђани и Београђанке свију позива и узраста. Београђани, нека нико не пропусти ову прилику да посведочи своју истинску благодарност

сти и израдио је детаљан програм целе свечаности и распоред литије. Свако је имао унапред тачно одређено место. На дан свечаности, 10 маја, Београд се одазвао у потпуности позиву свога Претседника. Заставе су весело виориле по свима кућама, од Теразија до крајњих београдских предграђа. Све радше пре подне су биле затворене. Грађанство је рано изјутра хрлило да заузме место на тротоарима улица, кроз које треба да прође велика национална литија. Претставници националних, културних, просветних, привредних, верских и професионалних организација, — којима је по програму одређено место у литији — журили су да на време стигну на обележено место.

Свештенство из унутрашњости

успомени великог учитеља препородитеља и светитеља нашег. Нека десети мај ове године буде празник ваше непоколебљиве вере и снаге. Нека литија од Саборне цркве до храма Светог Саве пролази кроз наше заставе, којима треба да окитите своје домове. И нека тај дан буде жива слика нашега поноса, што смо потомци и верници Великог Претка! 6 маја 1939 године Београд Претседник Општине града Београда, Влада Илић" СВЕЧАНИ ИЗГАЕД БЕОГРАДА Нарочити приређивачки одбор бринуо се о организацији ове импозантне народне и верске свечано-

ФОРМИРАЊЕ ЛИТИЈЕ Литија се формирала почев од Саборне црКБе у улици Краља Петра и Богојављенској, па Кнез Михаиловим венцем поред Калемегдана ка Душаногој улици. Већ у 9 часова били су сзи учесници литије на својим местима. На овој свечаности, једној од највећих које је српски народ приређивао, били су окупљени претставници свих наших крајеза,. свих југословенских градова у којима живе православни. Тако се, без претеривања, може рећи да је ово била свечаност целог српског народа, а не само Београђана. Узеле су учешћа и извесне делегације из иностранства. Бугарску православну цркву заступали су епископ врачарски г. Пајсије и епископ старозагорски г. Павле. Величанствена поворка, која је прошла кроз главне саобраћајнице Београда, била је јединствена манифеста-