Општинске новине

Друштвена хроника 419 Згродо Више педогошке школе подиже се у Беогрвду

На углу Војводе Мишића и булевара Франше Депереа, на месту где су досад стајале уџерице јатаган Мале, подиже се велика модерна палата, која ће бити украс Београда. У њој ће бити смештена Виша педагошка школа и Грађанска школа, ко;а ће служити као вежбаоница Више педагошке школе. То су заправо две палате, спојене архитектонски уједно. Онај део палате који ће служити за Вишу педагошку школу подиже Министарство грађевина, а други део, за Грађанску школу, Општина града Београда. Одлука о подизању ове велике палате донесена је још прошле године на конференцији Претседника Београдске општине, Министра грађевина и Министра просвете. Као најбоља идејна скица за ову палату примљен је рад архитекте Министарства грађевина г. Анте Лоренцина, коме је поверена и израда пројекта. Зграда споља претставља један архитектонски објекат, а изнутра су озе две школе потпуно одвојене.

Али пошто ће Грађанска школа служити као вежбаоница Вишој педагошкој школи, оне су спојене једним ходником. Виша педагошка школа имаће, поред потребног броја учионица, радне кабинете, међу којима и кабинет за експерименталну психологију и кабинет за педагошку психологију, дворане за цртање, моделовање, амфитеатралну салу за предавања, холове за боравак студената итд. Грађанска школа ће имати све најмодерније уређаје и потребне просторије којима треба да располаже једна хигијенски уређена средња школа. Грађанска школа имаће, према овом пројекту, терасу за сунчање, дворану за гимнастику са тушевима, амбуланту, игралиште, кухињу и трпезарију за сиромашне ученике, стан за директора школе. Зграда ће стајати 13 милиона динара. Треба да буде гогова почетком идуће године.

Нова црква у Београду

На Котежу Франше Депереа освећена је 4 јуна т. г. нова православна црква Св. Архангела Гаврила, задужбина г-ђе Радмиле и г. Милана Вукићевића, бившег народног посланика и члана Главне Контроле у пензији. Освећење је извршио Њ. Св. Патријарх Гаврило уз асистенцију митрополита г. Јосифа, нишког епископа г. Јована, већег броја свештеника и ђакона. Били су присутни многи сенатори и народни посланици, претставници војних власти, културних, хуманих и витешких друштава и велика маса народа.

Црква је врло лепа, саграђена у српсковизантиском стилу, у стилу Моравске школе из XIV века. Унутрашње уређење цркве изведено је уметнички. Иконостас је од ораховог дрвета. Дуборез је израдио г. Ђока Милошевић, а иконе г. Драгомир Глишић („престоне иконе") и г. Дики (мале иконе). Цела изградња и уређење цркве стајало је око два милиона динара.

Помен Нмколм Хартвигу

У руској цркви (поред цркве Св. Марка) одржан је 17 јула у 7 и по сати увече двадесетпетогодишњи помен поч. Николи Хартвигу, бившем руском посланику у Београду и великом пријатељу нашег народа, и његовој ћерци Лудмили. Мала црквица, у којој се налазе заставе царске руске војске, била је пуна поштовалаца и пријатеља поч. Хартвига, Југословена и Руса. Било их је доста који су лично познавали Николу Хартвига и, после помена, са тугом су препричавали успомене на њега. Помену су присуствовали: изасланик Њ. В. Краља и Њ. Кр. Вис. Кнеза-Намесника арт. капетан I класе г. Фрањо Тушар, изасланик министра војске генерал г. С. Хаџић, изасланик Министра иностраних дела г. .Франгеш и неколико виших чиновника Министарства, председник Београдске општине г. Влада Илић са градеким већницима и вишим чиновницима Општине

града Београда, претставници националних, културних и хуманих удружења, више угледних руеких емиграната, већи број југословенских јавних радника и радница и државних (цивилних и војних) виших функционера. Чинодејствовао је руски митрополит Анастасије са неколико свештеника. После црквеног обреда, митрополит Анастасије је одржао топао и садржајан гоовор о поч. Николи Хартвигу, у коме је изнео његов рад и живот, подвлачећи нарочито велику љубав поч. Николе Хартвига према Србима и Србији, у којој је провео извесно време као посланик и за чију се слободу свима снагама залагао. Поеле завршеног помена, присутни, нарочито претставници власти и установа, изјављивали су саучешће нећаку поч. Николе Хартвига.