Општинске новине

Сиромаштина нашег града Београда — Једна савремена социјална студија Општи историјат сиратињског питања у свету и код нас, његово уређење у модерним земљама и директиве за његово рационално решење код нас (Студија награђена на књижевном конкурсу Градског поглаварства Београд)

Свакодневно се поставља питање сиромаштва и сиротиње са свима последицама које сиромаштво за собом повлачи. Нзегово решавање свима нам задаје бриге. Друштво и држава старају се да га на разне начине ублаже или реше, али, врло често, не познавајући довољно суштину овог питања и не улазећи озбиљно у његово рационално и радикално решавање. Зато је једна веома важна социјална потреба да се питању сиротиње и сиромаштва (пауперизма) посвети нарочита студија у којој ће се ово питање расветлити са свих страна и помоћи да сви они који желе да се њиме озбиљно баве и раде на његовом решавању буду тачно обавештени, и нарочито да буду упознати са узроцима и начином — мерама, које треба предузимати да се ти узроци отклоне, бар делимично, ако не могу сасвим да се уклоне. Питање сиротиње је једно врло сложено друштвено питање. На његовом решавању морају узети учешћа и општинске и државне и приватне установе, као и сви социјални и јавни радници и стручњаци: економи, техничари, лекари, правници и просветни радници. Нзегово решавање, у првом реду, зависи од економске структуре друштва, па следствено се успешно може решавати само одговарајућим реформама и целисходним уређењем свих тих односа од којих зависи постанак сиромаштва. Појам сиромаштво, сиротиња, немаштина, беда, оскудица — пауперизам, супротан је.појму богатство, изобиље, благостање, и као такво је у разна времена било и различно дефинисано. Д-р Мориц Фирст (Пг. МогЉ Ригз!) 1 назива сиромаштво народно-привредним појмом (01е Агти^, уо1к8ЛУ1гз1;5сћаМ1сћег Ве«гШ1:) У истој г:њизи дате су још неке дефиниције. 1^б8т§ га дефинише: „Сиромаштво у техничком смислу те речи постоји кад привредна; сретства потребна за одржавање опстанка не постоје, или не могу да се прибаве."

') Бг. М. Р. ЗЈеПап^ шк! Аи{ј5аће с!еб АгјЦез ш Јег оНеп1Нсћеп АгтепрИе^е. Јепа 1903

Пре свега треба да разликујемо појам сиромаштине (Агти1, 1пс31§епсе) од појма осКудица БигШ^кеИ;, раил-ге1е — стање у коме постоје најнужнија сретства за живот, али су недовољна за друге личне и друштвене потребе, којих се оскудни морају лишавати. Ове потребе су врло релативне. Оскудица је обично индивидуално стање из кога се појединац како тако може да ослободи својом снагом, не рачунајући на помоћ друштва или државе. У противном, оскудан се мора помирити са својим стањем и задовољити се оним што му стоји на расположењу, па ма како да је то недовољно. 1 ) Само у оним случајевима где држава од појединаца захтева све његове снаге и да сав свој рад посвети држави, морала би се држава постарати да му задовољи све његове потребе и из разлога правичности и из опортунитета — у сопственом интересу, да омогући један, његовом положају, достојан живот. Помоћ родитеља деци није никаква помоћ сиромашним. У немачком језику сиромаштина — Агти! — је виши степен оскудице — ОигШ^кеИ —, •*■) Интересантно је испитати етимолошки постанак речи „сиромах". Он је вероватно постао од речи сиров — суров? У народним изрекама огледа се мишљење које је створено о сиротињи и оскудици. Наводимо само неколико врло карактеристичних: Сиротишо и Богу си тешка. — Сиромах човек, готов ђаво. — Сиротиња није грех — Где је танко, ту се кида — Ишчупај ногу комарцу, одоше црева — Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиротињска стигне — Боље поштење у сиромаштву, него богатство без поштења — На сиротнога је сваком лака рука — У стара оца сирота деца — Сиротињо и селу си тешка, а камо ли кући у којој си Крпеж је сиротињска мајка — Сирака је ласно уцвелити. Синоними за сиромаха су још: сирак, празник, потребит, танкијех ребара, љути сиромах, небог, нипгг (ништи, и убоги Св. п.), гоља. Убог вероватно долази од речи скраћене (сиромах у бога.) Бог и богат сзахахо да имају неке везе.