Општинске новине
7
Национална улога градова
363
и његове разоноде, које се састоје од аматерског занимања вртарством и других сличних пољских занимања па до политике предграђа, није изузетак од типа грађанина, већ је само једна врста. Тај начин живота проистиче из жеље да се избегну непријатне стране градског живота, а да се не изгубе његова економска и културна преимућства. Облик и функције града на тај начин су из основа измењени. ГРАД КАО ПОТРОШАЧ ЉУДИ У току 140 година наше националне историје, оне која је обележена пописима у Сједињеним Државама, наше сеоско становништво попело се од 3,7 милиона на 53,8 милиона, док је број градског становништва од непуних четврт милиона порастао на 68,9 становника. Изгледа, дакле, да је град главни потрошач људи. Нзегову улогу у народној економији узету у најширем смислу, интересује, дакле, у првом реду употреба људског капитала. Док на постанку градова наилазимо на тврђаве, на војничке и административне центре, на храмове и на вашаре који показују постојање индустрије, трговине и транспорта, у индустријализованим деловима света њихов развој био је условљен аграрном реформом, вишком рађања на селу и политиком еветске експанзије. Изванредно брза урбанизација Сједињених Држава била је под јаким утицајем огромне несразмере која постоји између природних извора богатстава и радне снаге, што је изазвало покрет усељавања према пространим територијама које нису биле искоришћаване и што је фаворизовало индустрију, услед тежње да се што више уштеди у раду. Престанак страначког усељавања може се сматрати као знак да су се прилике промениле и да је прилив према градовима почео. Поема томе, за будућност наших градова биће заачајнији покрети становништва у унутрашњогти саме земље, него страначко усељавање. У току деценије 1920—1930 у близу две трећине држава опало је сеоско становништво. Земљораднички крајеви Југа и Средњег Запада, нарочито, послали су толики број младих људи у градове, да нису могли да одрже ниво свога становништва. Без овог усељавања, које је одузело земљорадњи 6 милиона лица у току последње деценије, амерички градови не би се могли развити, као што су се развили у прошлости, и без ње они не би могли да одрже цифру свога становништва у будућности. Од 1930 кретање сеоског становништва ка градовима осетно се смањио, што је вероватно последица кризе. Цени се да је у току последњих 5 година свега 600.000 лица напустило сеоске крајеве да се настане у граду, што значи да су градови, првипут од свога постанка, зависили у погледу прираштаја свога становништва од вишка рађања над бројем умрлих. Претпостављајући да ће се дужина живота по-
већати, да би изнела 5 година више него данас и претпостављајући успоравање у смашењу броја наталитета, наше градско становништво, ако буде било лишено усељавања, достићи ће у 1945 години максимум, од прилике, 71 милион становника, нешто мање од 2 милиона више него што је данас, а потом ће опадати, да би у 1960 години достигло Цифру за 600.000 мању него у 1930. Претпостављајући чак да градови привуку исти број сеоског становништва као и у току последње деценије, они у 1960 години, под истим условима, неће достићи цифру већу од 82,4 милиона становника. Ако узмемо у обзир да су се наши градови, а специјално наши индустријски центри, развили у прошлости благодарећи обилној и јевтиној радној снази и новом становништву које је долазило с поља, несумњиво ће ово опадање прираштаја и ова претећа стабилизација дубоко утицати на будућност градова и земље. Наша земљишна и индустриска политика, наше социјалне устанонове, наша управа и наша народна економија уопште морају се прилагодити промени ситуације, да би одговориле новим потребама, које ће се појавити са новим саставом и новом расподелом становништва. Слепо поверење у бескрајну експанзију, које је карактеристично за једну младу земљу и наивна вера у цифре и димензије, морају уступити место, ако смо довољно паметни, пажљивом истраживању стабилности, безбедности и квалитета. ГРАДОВИ КАО ЦЕНТРИ ТРГОВИНЕ И КАНЦЕЛАРИЈА Национална тежња за урбанизацијом само је једна фаза у развоју нације као целине. У прошлости та је тежња била под одлучним утицајем националних тежњи у индустријском погледу. Ипак, од скора, брзи пораст великих градова истакао је све већи њихов значај као трговачки, него као индустријских цеитара. Ова се промена види у све већој сразмери, по великим градовима, радника који се могу сврстати под именом радника са белом крагном. Механизација индустрије у Сједињеним Државама извршена је брже него што је растао број најамних радника у земљи. Од 1900—1929 број коњских снага по једном раднику запосленом у индустрији удвостручио се, док се број радника повећао за свега једну трећину. Док је пораст индекса производње за ово време достигао скоро 100%, пораст становништва био је свега 29 п /'о. Када се индустрија и становништво једнога града развијају и када су територије ван града стављене под његов утицај, функционисање служби изискује више персонала. Кад индустрија и трговина доспеју до стадијума масовне производње и раеподеле добара, службе по бироима и управне функције у предузећима изискују релативно многобројнији персонал. Различитост занимања, прихода и према томе различитости у ни-