Општинске новине

366

Београдске општинске новине

и одмах исте израдили, спровели воду, електрику, канализацију, телефонске мреже, изградили улице, тротоаре, определили плацеве за школе, трговине, као и строго определили реоне искључиво за грађење кућа за једну фамилију, у другим крајевима за станове, при којима мора да буде много зеленила — траве и дрвећа, итд. Тиме су унапред предестинирали намену зграда, те је онај који је купио земљиште за кућу за уживање био сигуран, да нико не може да дође и да поред њега лупара чекићима или другим алатима, да нарушава његов мир, а да буде и обезбеђен сваки да се његова уштеђевина уложена у кућицу не може да претвори у отров, свађу, немир и суђење са суседима. Тако су се у стгузим варошима разрађивали детаљи на основу генералног плана, а у новим варошима, или у појединим местима, која су саставни делови постојећих вароши, стварале су се нове формације кућа за живот, а и за дућане и друго, а све скупа приватном иницијативом, у којој није главну улогу играо специјалиста техничар, већ капитал удружен са посредницима за купо-продају некретнина. Ови градиоци су у сваком из ових реона установили одборе за одобравање пројеката фасада зграда и аксесоара, што има великог утицаја на естетску страну овог питања. Ови њихови одбори за одобравање фасада склапали су друштва која су вршила парцелацију и продају земљишта, уз кооперацију капацитета архитектонске и техничке струке и других познавалаца ових питања, који су суделовали и у извођењу општег урбанистичког програма и у другим радовима који су у вези са интересима целе вароши, артеријских булевара и улица, итд. У овим реонима није било могућности да се мешају комуналне власти, већ су ови Одбори из властите иницијативе радили у интересу целине. Ти посредници купо-продаје некретнина, којих нажалост код нас има тако мало, и који овде у већини немају надлежне спреме нити много смисла за опште добро, — тамо, у Америци,, учинили су једну велику услугу целој нацији, па и држави, која је поред осталих бенефиција повећала и пореске приходе благодарећи наглом порасту непокретности и улагању капитала у исте, уместо да тај капитал стоји без боље или икакве употребе и користи. Ови су људи створили мале кућице за уживање, са зеленилом и цвећем, како близу центра, тако и на периферијама вароши, чиме се Америка горди исто тако као и великим зградама и кебодерима. Тај персонал посредника за купо-продају обавезан је да се налази у свом Удружењу у свакој вароши где је запослен; Управа тога удружења је прва контрола над својим члановима и њиховим радом; приморан је сваки од њих да

се придржава извесних писаних закона свога пословања и етике. Нзима је законом обезбеђена зарада, а интереси сваког купо-продавца су осигурани. Тамо су ови људи, из ове групе пословања, највиђенији грађани и достојни учесници у најактивнијем грађанском животу, уживају велики углед као најбољи пословни организатори. Тамо сваки посредник купо-продаје некретнина, који води радњу на своје име, мора претходно да положи велики новчани депозит код државног Комесара, који је постављен само за ове врсте пословања, и тај депозит је гаранција за правилан рад, као и обезбеђење за новац који посредник има право да прими од купца као капару за неко имање, да би у име купца завршио куповину са продавцем, а по жељи и инструкцијама и условима добијеним од купца. Помоћно особље ових посредника исто је регистровано и мора да има легитимацију потписану од комесара, по претходној писменој молби послодавца. Ови агенти могу да се науче обављању овог пословања у школама и на курсевима, које велике посредничке радње воде. Да подвучемо, да се у Сев. Америци ово пословање, посредовање купо-продаје некретнина, сматра тако важним радом да у свакој држави постоји. При Гувернеру државни Комесар за ове посреднике; Закони и правила су за ово пословање веома прецизно разрађени, и осим контроле над овим посредницима, Комесар је у сталном контакту са њиховим удружењима. Кооперација међу овим посредницима је савршена, односе се један према другоме са великим поверењем и свакодневно закључују заједничке послове, кад не могу сами; њихово разрачунавање је просто — пола и пола зараде; у том пословању не закључују међу собом писмена саглашења, већ усмено, па чак и по телефону, и никад немају спора, јер би изгледали као беле вране пред својим удружењем и друговима. Рад ових посредника изазвао је и створио још једну врсту пословања ради олакшања њиховог рада, а то су пословања Бондкомпаније, које дају потребне гаранције за ове посреднике код Комесара ради њиховог правилног вођења послова. Кад овакав посредник нема довољно новца, или просто неће свој новац да искористи за неки промет, он може за малу награду, коју плаћа сваке године Бонд-компанији, да од ње јдобије потребну новчану гаранцију код Комесара. Ове су Бонд-компаније свој посао даље развиле и дају гаранције у потребним сумама и предузимачима за зидање кућа, без обзира да ли раде за приватна лица или установе или државу. Разуме се, да се добије оваква гаранција, човек мора имати некретнине, посао или