Општинске новине

408

Београдске општинске новине

причестио своју војску. Са побожношћу је народ посматрао ове ретке успомене, које су кроз целу историју имале на све Србе заиста велики потстрек. Трећа значајна прослава Видовдана организована је у Боки Которској, где бораве Нз. В. Краљ Петар II и Н>. В. Краљица Марија. Уочи Видовдана приређена је грандиозна ватрена свечаност на простору од преко 70 клм. на Јадранској обали: Велики огшени ланац протезао се од врхова Боке до брда иза Петровца на мору. Сва брда около била су осветљена ватрама, на извесним местима су горели иницијали „Нз. В. Краљ Петар 1Г. Пред Дворцем у Милочеру биле су приређене одушевљене манифестације Нз. В. Краљу и Нз. В. Краљици Марији. На Видовдан је одржан помен косовским јунацима у Дворском храмуна полуострву Свети Стефан.

И Београд је на Видовдан одао пошту кооовским херојима. У Саборној цркви отслужена је служба и одржан помен косовским херојима и свима борцима палим за отаџбину од Косова до данас. Помену су присуствовали Краљевски Намесници г. д-р Раденко Станковић и г. д-р Иво Перовић са госпођом Перовић, затим претседник Сената г. д-р Антон Корошец, претставници Скупштине, претставници Краљевске владе, претседник Београдске општине г. Влада Илић и претставници војних власти. Одржан је исто тако помен у католичкој цркви Криста Краља, коме су присуствовали претставници цивилних и војних власти. Помен су приредиле и јеврејске синагоге и старокатоличка црква, као и све православне цркве у Београду.

Београдска општина приредила је банкет у част страних новинара који су посетили Београд

30 маја допутовала је у Београд једна група страних новинара који су пропутовали кроз нашу земљу у намери да се упознају с њеним природјним лепотцма, с њеним културно-просветним установама, са животом и обичајима и уопште с југословенским националним фолклором. Пошто су у току два дана уживали у јединственој панорами којом Београд и околина д1о1чарава око посматрача, г. Влада Илић, претседник Београдске општине, приредио им је банкет у среду 31 маја, у ресторану хотела „Бристол". За пријатељским столом, у присној и срдачној атмосфери били су окупљени страни новинари г.г.: Жан Мартен, директор „Журнала де Женев", Таге Танинг, уредник „Берлинске Тиденде", са госпођом, Хенри Којотински, уредник „Куријер Варшавски", др. А. Д. Тамее, уредник „Њув Ротердамше Куран", Жорж Дотај, уредник „Ле Соар", Хјорт Лоханзен, уредник „Дагбледет" (Осло), Анкер Киркеби, уредник „Политикен" Фридрих Влатник, уредник „Цирихер Цајтунг-а" и Арас, уредник „Газет ван Антверпен." Г. Љуба Стефановић, адвокат и градски већник био је делегиран од стране г. Претседника Београдске општине да га на томе банкету заступа. Присутни су били г. Живан Ранковић, ђенерал у пензији и градски већник, г. Милан Костић, директор у пензији и градски већник, г. др. Стеван Поповић, секретар Индустријске коморе и градски већник, г. Милорад Симовић, професор и градски већник, заттим г.г. Божа ТТавловић, директор Општег одељења, др. Ђура Ђуровић, помоћник директора Општег одељења, др. Угљеша Давидовић, директор општинског санитета, Лазар Швабић, директор Дирекције трамваја и осветљења, Драги Поповић, архитекта, Перше, директор „Путника", са Госпођом, Бошко Богдановић, по г моћник шефа централног Пресбироа и др. Младеновић, директор Београдске краткоталасне радио-станице.

У току банкета госте је срдачно поздравио на француском градски већник г. Љуба Стефановић, који је рекао: Госпође и господо, Осећам част што сам одређен од Претседника Општине београдске да будем тумач осећаја наше престонице према вама, претставницима штампе страних земаља. Ја сам врло поласкан овом дужношћу, и поред незваничног карактера ваше пријатељске посете нашој земљи, те користим ову прилику да вам изразим сву нашу радост што вас дочекујемо као искрене пријатеље. Ту дужност ми је у толико пријатније да испуним, што ми знамо и правилно ценимо активност коју ви развијате као новинари и публицисти на политичком, економском и културном гаољу у току ове периоде тако узбуђеног међународног живота, у којој би рат желео да се поново зачује његов страшни поклич. Ваши су напори несумњиво управљени ка одржању и учвршћењу светскога мира и међународног живота и самим тим ка слободи света, која је, према мисли једног од великих умова данашњице, у једном великом делу, дело саме штампе. Али и. једна друга ваша особина заслужује, такође наше дубоке симпатије. Ви сте синови оних лепих и живописних земаља Средње и Сезерне Европе, које по својим примерним установама, своме демократском духу, поретку, по природним богатствима могу бити горде заслуженим угледом, који су стекле у свету и симпатијама, које оне свуда уживају. Исто тако ваш долазак у нашу земљу причињава нам врло изузетну радост, коју сам вам мало час од срца већ изразио. Ми вас сматрамо као пионире за измирење, зближење и што тешњу међуиародну сарадњу, као визионаре лепше будућности Света, јер је крајњи циљ те акције: трајан мир међу народима. Идеал Слободе Народа изазива пламен осећања, који крепи вечну тежњу за светским миром. Као пионирима те врсте, ми