Општинске новине

13

Друштвена хроника

411

шли у Народну банку, где их је поздравио директор г. д-р Д. Узелац. После разгледања просторија и свечане дворане банке, г. д-р Узелац је одржао предавање о економским и клириншким односима између Југославије и Грчке. Од стране Грка говорио је г. Александар Бојаџоглу, професор економије и пољопривредне политике на Универзитету у Солуну. Овај је дан завршен банкетом, који је Трговинска комора приредила у част гостију, у хотелу „Српски Краљ". Поред претставника наших привредних установа и чланова Управе Југословенско-грчке лиге у Београду, банкету су присуствовали: грчки посланик г. Бибика Розети, у име Краљевске владе г. Никола Бешлић, министар пољопривреде, и у име Министра Трговине помоћник г. д-р Сава Обрадовић. На банкету је било више здравица, у којима су истицане пријатељске везе између нашег и грчког народа у прошлости и садашњости и изјављене жеље да привредне и културне везе између Грчке и Југославије што више ојачају пријатељство које међу овим земљама постоји. Четврти дан боравка грчких гостију у Југославији посвећен је посети наших светиња на Авали и Опленцу. У пратњи чланова Управе Југословенско-грчке лиге и грчког посланика г. Бибике-Розетиа гости су у 9 часова стигли на Авалу и одмах отишли на гроб Незнаног Јунака. С дубоким поштовањем присутни су се поклонили овоме символу наше борбе за слободу, а претставници Лига из Атине и Солуна (1Л. Кофинас и Цицис) положили су венце на гроб. То исто је учинио у име старих ратника из Солуна г. Мантос Матеу. Претставник Крфа (I. Газис ) положио је на гроб једну урну, у којој се налази земља са Крфа и Вида, рекавши: „Полажем ову урну са зомљом са острва Крфа и Вида, која је земља заливена и натопљена крвљу најбољих српских синова, који су положили своје животе за слободу и част савезничког југословенског народа. Са Авале гости су се кренули на Опленац. Успут су им показана историска места, где је отпочела борба за слообду и стварање нове српске државе. Гости су се дивили природним лепотама Шумадије, кроз коју су сада пролазили. На Опленцу пред црквом, дочекао их је у име Управника Двора г. Лека, капетан I кл. г. Васа Милетић. После разгледања цркве, сишли су у крипту, где су видели гробове чланова Дома Карађорђевића. У највећој тишини зауставили су се код гроба Краља Александра Ујединитеља. Са осећањима дубоког поштовања положили су венце: г. Кофинас, у име Атинске лиге, г. Цицис у име Солунске лиге и Г. Матеу, у име Удружења старих маћедонских ратника. Г. Матеу је рекао:, „Ми, који смо са Тобом, Велики Југословенски Краљу, у рововима на Солунском фронту делили зло и добро, увек ћемо чувати у својим срцима успо-

мену на Тебе и Твоја велика дела. У то име ја полажем овај скромни венац на гроб великог Краља и Јунака. Слава Му." После разгледања музеја и имања Нз. В. Краља, у хотелу на Опленцу Управа Двора приредила је ручак у част гостију из Грчке. За време ручка потпретседник Управе Југословенско-грчке лиге Г. Живан Ранковић, ђенерал у пензији, наздравио је грчкоме Краљу Ђорђу II, а претседник Грчко-југословенске лиге из Атине г. Кофинас наздравио је Њ. В. Краљу Петру II, Нз. Кр. Вис. Кнезу Намеснику и Краљевском Дому. Поред других говора нарочито је топло поздрављен говор Г. Герасимоса Аливизатоса, пређ. државног потсекретара, а сада професора Атинског универзитета, који је говорио на српском језику и у свом говору истакао значај места која су данас посећена, и велика дела и заслуге за Југославију покојног Краља Ујединитеља. У повратку за Београд гости су се задржали у Аранђеловцу, где су обишли игворе киселе воде, разгледали уређење бање, а нарочито новога купатила и новога бањског хотела. Увече је Београдска општина приредила гостима банкет у павиљону Ђ. Вајферта на Сајмишту. На банкету су, поред претставника привредних и културних установа, били: г. Бибика-Розети, грчи посланик у Београду, министар пољопривреде г. Никола Бешлић и помоћник министра иностраних послова г. Милоје Смиљанић. За време вечере наздравио је гостима претседник општине г. Влада Илић овим речима: „Испуњен сам искреном радошћу, што могу да поздравим добродошлицом наше драге госте из суседне пријатељске Грчке. Пријатно ми је што могу да им од срца кажем да их грађанство Београда прима у своју средину са неподељеним симпатијама и да на њих гледа онако како се гледа на правог и искреног пријатеља. Ја верујем да сте и ви, наши драги гости, морали осетити за време вашег боравка топлину осећања, која наш народ гаји према вашем народу. Госпође и господо, узајамност пријатзљских осећања између грчког и југословенског народа има своје порекло, како у далекој тако и у блиској нашој прошлости. Да вас опоменем на сарадњу и заједничке борбе наших предака почетком 19 века, која је довела до ослобођења и независности наших земаља. Када је 1915 шдине српска војска, борећи се за слободу своје земље, морала напустити територију Србије, она је после страшних мука преко Албаније нашла гостопримство у вашој лепој домовини. Под топлим пријатељским сунцем грчке земље наши јунаци лечили су своје ране, одмарали своја изнурена тела и прикупљали снаге за нова јунаштва. Са висова ваше јуначке земље полетили су они гвоздени наши пукови, који су својим силним налетом, у заједници са вашим храбрим војницима, сломили