Општинске новине

462

Београдске општинске новине

Врло се мало старало о реду, безбедности и лепоти. Чак када су првобитне грађевине одговарале циљу ради кога су биле подигнуте, развој града убрзо је захтевао њихову промену за друге употребе. Када се град развио и када су дошли други фактори техничке природе, постало је све теже и скупље прилагодити првобитне улице и грађевине новим условима. Последица тога је била, да је публика заузела резигнирано држање, претпостављајући уопште да је то било неизбежно. Чак кад су пожари или земљотреси претворили у рушевине већи део града, као што је био случај у Чикагу и Сан Франциску, реконструкција тих места извршена је једино под утицајем повећаних спекулативних старања. Док су у току колонијалне периоде постојала ограничења у погледу зидања и док је изгледало да се интересовало за уређење општине, неодољиви развој који је за њом дошао и дух приватне иницијативе уклонили су већину ових старања. Закони који су били одређени да коче алапљивост и необузданост сопственика и спекуланата, у интересу реда, здравља, безбедности и јавног добра, остали су непримењени и почели се примењивати тек када је било исувише доцкан да се поправе оне штете које је проузроковала немарност неколико генерација. Са развојем градова развио се код њих осећај негостопримства. Регулисању грађевинских прописа прибегло се тек пошто се у великим градовима недостатак станова показао веома очигледно и после тешких кампања у корист друштвених реформи. Требало је чекати да љубитељи скандала путем штампе, путем друштЕених студија и доуштвених анкета пробуде пажњу публике на извесне срамне изгледе градскога живота, да би се појавили закони који су били одређени да лече страховите последице апатије и небрижљивости грађана и да се ти закони почну примењивати. Чудесни развој градова у току друге половине деветнаестог века, рушевине посејане од периодичних криза и ужасно пренесељавање нездравих градских крајева допринели су да се скрене пажња на то, шта кошта у погледу друштвеном и индивидуалном спекулација са земљиштем и одсуство доуштвене контроле у погледу становања и материјалног развоја општине. Данас више од 1.500 општина има^у утврђене грађевинске прописе. Законодавство које установљава одборе за изградњу градова постоји данас у 42 државе, а регулациони план за поједине округе, који је битан за отварање регулисаног плана метрополитенских крајева, постоји у 26 држава. Непостојање и непримењивање рационалне земљишне политике, спојено са претераним развојем приватне иницијативе и спекулације, неограничене могућности постизања зараде приликом развоја градова, јесу чиниоци који

се налазе у основи извесних најсложенијих проблема градскога живота. Међу тим проблемима налазе се: претрпаност у саобраћају, нагомилавање сиромашног света у мрачним становима, без довољно ваздуха, појава загађених зона у близини центра града, расподела грађевина, антиекономична, опасна и неуређена, мали број слободних простора поред претерано великог броја неизграђених приватних терена, претерана концентрација земљишне ренте, неправична расподела локалних намета и неорганизоване јавне службе. У различитом облику све то постоји у сваком граду. Нове методе саобраћаја омогућиле су децентрализацију града каквој нема примера. Унутрашње уређење наших градова није се ипак изменило у довољној мери да би се прилагодило новим приликама. Наш застарели систем улица довео је до озбиљних последица и био је узрок расипања. То је један од чинилаца који је довео до стварања нездравих насеља, до неправилних парцела земљишта и до рђаво саграђених станова који су праве јазбине. Чак и средства као што су регулациони план и подела града на зоне и контрола парцелисања, која су имала за циљ да заведу рационалнију политику, често су била онемогућена спекулативним духом, који је тежио непрестано ка скакању земљишне ренте. Тако су градови доведени да врше претерану поделу на зоне и да за њих заводе своје службе, мнош пре него што су оне биле довољно насељене да би оправдале такве издатке. Губитци, како финансиски тако и социјални, који из тога проистичу погађају исто толико приватног сопственика колико и јавну благајну и морају бити подношени од становништва. Развој и напредак многобројних градова биће ускоро укзчен демографским тенденцијама, прокенама метода производње, сабораћаја и расподеле и чак државном политиком у погледу трговине између држава, тарифа и међународних односа. Дакле, градска земљишна политика није само питање које зависи од јавног мњења и локалног законодавства, већ је она тесно везана са уставима и законима појединих држава и целе земље и са другим факторима које је теже контролисати. Сем ако се садашње тенденције не промене и ако се не уклоне нездраве зоне, вероватно је да ће се наставити повећање густине становништва на периферији, а смањивање у центру. Више је него вероватно да ће цена градилишта следовати исту еволуцију. Ипак успореност у развоју градова, која се има приписати стационарном становништву, пружиће прилику да се изврши ефикасна социјална контрола над употребом земљишта и развојем општине, који нема равна у историји Америке. Све више градови могу да откупе терен само у општем циљу. Ово се ограничење примењује на све начине стицања земљишта: