Општинске новине

486

Београдске општинске новине

рапорт и изврпшо смотру почасне чете, у највећој типшни почео је свој говор у коме је између осталога рекао: „Ове заставе ободравају нас на љубав према Краљу, на љубав према Отаџбини, према ближњима, и дају нам снагу и силу, ободравајући нас, да чувамо нашу груду земље натопљену нашом крвљу, потсећајући нас на нашу заклетву да смо дужни чувати границе Југославије — као што смо то некада чинили у маленјој али нашој драгој Србији, јер су оне биле носиоци југословенске мисли и јединства. Они су носиоца нашг историје, наше заклетве и траже и данас од нас да јој останемо верни. А ми ова ко окупљени око њих, гологлави са подигнута три крста к небу, заклињемо се да ћемо ту верносг очувати, да ћемо границе које су нам оне донеле преко крви и лешева !наше браће, бранити, тако нам Бог помогао. Поздравимо их још једиом са узвиком: да живи Његово Величанство Краљ Петар II, да живи вечна и нераздељива Југославија. Пошто је војна музика отсвирала државну химну, г. Богдановић, дубоко узбуђен, узвикнуо је: У име свих присутних, ја ћу у овом тренутку да загрлим и пољубим ове застазе са којима смо ратовали, пронели славу наше војске и нашег оружја. И док су присутнима сузе навирале на очи — уз јецај мајки, жена и сестара палих победника на Церу — почео је г. Богдановић да љуби једну за другом заставу. Потом је претоедник Београдске оппгтине г. Влада Илић одржао следећи говор, саслушан са дубоком пажњом: Господо и бра+10, Са дубоком поштсм и великим узбуђењем клањам се у име Београда пред овим заставама оних славних пукоаа који су узели учешћа у чувеној церској битци. За< српску и савезничку војску церска битка је била прва победа и први весник крајњег резултата светске војне. Она је задивила свет и показала и савезницима и противницима шта је у стању да учини војска једног народа свесног своје слободе и значаја националне државе. Утисак који је у свету створила церска битка о српској војсци само је растао у то«у рата. Албанска голгота, васкрс српске војске на Солунском фронту и њени нови подвизи пренели су славу српског оружја из стварности у легенду. Из тих надчовечанских страдања, из тога херојства које је ушло у легенду, из тога са>мопрегора коме нема равна, поникла је Југославија, наша лепа, велика и племенита Југославија, која може издржати светску утакмицу и бележити године напретка и благостања, само ако буде и колико буде неговала оне традиције и онај дух херојства и самопрегора, из којега је и поникла. Данас, двадесет и пет година после церске битке, ове славом увенчане заставе покренуте су са Опленца на Цер. Из оне свечане тишине Опленачког храма, где се одмарају у својој сла-

ви и величини заједно са два врховма команданта легендарне војске, великим Краљем Ослобо-

Претседник Београдске општине г. Влада Илић поздравља заставе српских пукова.учесника у Церској битци, пред Ратничким домом у Београду

диоцем и Витешким Краљем Ујединитељем, оне су изашле на светлост дана, да се залепршају у престоници Југославије и на врховима Цера. Као да хоће да нас опомену сзојом појавом у

Београђани на Славији присуствују дочеку застава српских пукова, које се са Опленца проносе кроз Београд да узму учешћа у прослави двадесетпетогодишњице Церске битке - •