Општинске новине

488

Београдске општинске новине

а све улице су биле пусте. Грађани су показали ванредну дисциплину. Ускоро су се чули високо у ваздуху над градом мотори „непријатељских" авиола; војни рефлектори су изукрштаним млазевима светлости шарали небо и откривали авионе, а клокотање антиавионских митраљега дочаравало је слику истинског ратног напада. Бачено је неколико „бомби" из авиона. Једна термидска (егзецирна) бомба експлодирала је испред „Касине" на Теразијама и „запалила" зграду „Касине". Низ пусте и мрачне београдске улице сјурила су четвора пожарна кола, обасјавајући простор испред себе зеленим фаровима и звонећи језиво кроз ноћну тишину. Ватрогасци ■су врло спретно и брзо вршити „спасавање" становника из запаљених просторија и гасили су „пожар". Кроз месечином обасјану ноћ и кроз вештачки пожар назирале су се силуете њихових високих мердевина.

Пламен „пожара", кад би јаче букнуо, осветљавао би фигуру ватрогасца који стој ина врху мердевина и гаси „пожар". Још два вештачка пожара изазвана су те ноћи у Београду нападом из „непријатељских" авиона: Код трамвајског депоа и на Славији. На оба места дотрчали су брзо одредити ватрогасаца и пожртвовано вршили своју дужност. За непуних десет минута утасили су „пожар". Чланови Одбора за заштиту Београда од ваздушних напада посматрали су ову другу ноћну вежбу, која је трајала 25 минута, са терасе високе палате „Времена" и изражавали су своје задовољство и због успешних вежби авијатичара и антиавионске војне одбране, због пожртвованог рада пожарника и због дисциплине грађанства.

Савез српских добровољаца изабрао је г. Владу Илића за свога члана добротвора

Делегација Савеза српских добровољаца, коју је предводио претседник Савеза г. Драг. Петковић, посетила је 24 августа т.г. пре подне претседника Београдеке општине г. Владу Илића и саопштила му да га је управа Савеза, на својој последњој седници, изабрала за добротвора друштва због његових култур-

|них и националних дела, као и због његове наклоности према ратницима и српској сиротињи. Том приликом делегати су предали г. Илићу диплому члана-добротвора. Претседник г. Илић најтоплије се захвалио на пажњи, коју му је управа Савеза указала.

Слава Савеза српских усташа и добровољаца

Српске усташе и добровољци воде своје порекло од 1876, за време рата са турцима. Тада је донесен Закон за све усташе и добровољце. Први српски усташа био је Петар Мркоњић — Краљ Петар I Велики Ослободилац, који је проповедао: „Слобода отвара народу очи да позна своје мане, те да их може лечити..." Савез српских усташа и добровољаца створен је 20 августа 1903. Савез је осветио 28 августа исте г. и своју заставу. „Савез Српских Усташа и Добровољаца", који као такав сада постоји има и своја потврђена „Правила Савеза Усташа и Добровољаца", која су озакољена и и потврђена 19 јуна 1930 год. у Београду. Главно седиште Савеза је у Београду. Срески и месни подздбори у Краљевини Југославији, постоје још, који су потчињени „Савезу Српских Усташа и Добровољаца", којима шаљу своје делегате на Скупштину Савеза и полажу обрачун о своме раду. Задатак је Савеза: — радити на ширењу националне евести и учвршћивању државнога јединства, нарочиго у Ново-ослобођеним крајевима Краљевине Југославије. — насто;'ати да сваки члан достојно традицији Добровољаца врши своју дужност према Отаџбини тачно и савесно: — бринути се за материјално обезбеђење својих чланова, њихових породица и сирочади;

— давати породици Добровољаца, када умру помоћ за сахрану и, одавати последњу почаст своме умрломе другу; — заступати интересе у свакоме погледу својих чланова Усташа и Добровољаца и, бринути се да према „Закону о Добровољцима" сваки до'бије земљу, службу и помоћ за насељење. Чланови су Савеза. — редовни, где улазе све усташе и добровољци, као и сваки члан, њихове породице, — добротвори, који пољсУже за увек сзоту од 1000 дин., — утемељачи, који положе једном за свагда 590 динара; — почаени, које Скупштина прими на предлог Управе, због нарочитих заслуга за „Савез". Они добијају и карочите дипломе. Органи су Савеза: — Управни одбор, од 7 чланова, које бира из своје средине на годину дана Скупштина, — Надзорни одбор, од 4 члана, уз које долазе И 2 замењеника, — Годишња скупштина, која се држи у марту месецу сваке године, а обзнањује на 15 дана. Она се спроводи бирањем 3 оверача записника и деловође пуноважна је када је на њој присутно најмање половина више 1 од уписаних чланова. Скупштина даје разрешеницу Управном и Надгорком одбору.

\