Општинске новине

Сиромаштина нашег града Београда — Једна савремена социјална студија ппшти историјат сиротињског питања у свету и код нас, његово уређење у модерним земљама и директиве за његово рационално решење код нас (Студија награђена на књижевном конкурсу Градског поглаварства Београд) (Наставак)

Енглеска — пример координиранг социјалне помоћи. Крајем XVIII века услед нагле индустријализације створене су ужасне ирилике код радништва: свакодневии рад од 13 часова, чак и недељом и празником, рад не само људи већ и жена и деце још од пете године, бичевање кад би на раду заспали, везивање за машину кад би радници покушали да беже, награда довољна за гладовање, страшне нехигијенске прилике и становање у уџерицама. Тако страховите прилике морале су да створе и нарочито законодавство за заштиту радника, и прве угледне социјалне установе и социјалне сараднике као што је модериа нудиља, по замисли Флоренс Најтингал (Р1огепсе №§Шт§а1) којој дугујемо реформу болница, организација милосрђа дугује Сер Черлс Лох (51г Сћзг1 ћосћ), рад на поправци народних станова, Октавија Хел (Ос1ау1а На1), затим установље социјалне школе, школе за матере, осигурање од беспослице, болесничке благајне, вароши са вртовима. Најзад Енглеска је остварила идеју Јеремије Бентхема (Јегепие Веп1;ћат) и осиовала 1919 прво министарство здравља у коме су груписане администрација, хигијена, социјална помоћ и профилакса, подизање станова и урбанизам. Ова координација сад се пренела и на многе месне комитете. Систем администрација у Енглеској посве је различан од оних на континенту. Она се одликује потпуном аутономијом свих својих јединица, општина (парохија), срезова, грофовије и слободних градова. Сви функционери У свим овим јединицама бира један савет. Осим главних грана државне управе (војска, царина, поште и телеграфа, и осигурања и пензија) за све друге гране постоје само техничке инспекције, тако да је Енглеска у ствари једна федерација грофовија и слободних градова. Сваки савет грофовија и слободних градова има свој административни комесаријат за следеће службе: јавну помоћ, заштиту умоболних и умно ограничених, слепих, болесних, за

хигијену, болнице, склоништа, урбанизам, заштиту матера и деце и јавну наставу. Ови послови поверавају се женама. Ранији »\Х'огкћои8« радионице, који су били склониште за све могуће страдалнике, одрасле, старе и децу, здраве и болесне и сматране су више за дисциплинске заводе, данас су укинути. Од 1934 године у свима дистриктима, раније парохијама, постављају се старатељи за сиротињу, као и за све друге врсте социјалне помоћи: указивање бесплатне лекарске помоћи, старање о умоболнима, слепима, немоћнима, са свима потребним установама. Ту је обухваћена и хигијена као и сва питања станова и подизање хигијенских стаиова, којих је од рата подигнуто милион и пет стотина хиљада уз државну помоћ. Подигнуте су и многе вароши са вртовима, многе на задружној основи. Од 1929 утрошено је само на паркове и спортска игралишта 1,820.000 фунти стерлинга. Исте комисије се старају за антитуберкулозне и антивенеричне установе и санаторије. У 461 диспансера налази се 23.549 постеља. Пријава оболелих од туберкулозе је облигатна. О њима се после изласка из диспансера и санаторија води дуже времена евиденција. Комисије се старају и о целокупној санитетској служби и превентивним мерама. Задатак је комисија и заштита материнства и деце као и јавне наставе. Свако рођено дете се пријављује лекарском хигијенском бироу и цивилним властима. Бабице и лекарска помоћ сиромашним породиљама указује се бесплатно, школе за матере су центри за целокупно давање савета матерама и указивање помоћи матерама и деци (лекарска помоћ, млеко, рубље и др.), као и многобројне установе за болесне матере и децу. Школска хигијена такође је саставни део ових комисија, његове установе снабдевене су лекарима, специјалистима и нудиљама посетиљама. Ове установе старају се и о физичкој култури омладине. Све се ове установе нала-