Општинске новине
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Стр. 401
цинисано 1.153 лица пер ос са ентеро-вакцином Централног Хигијенског Завода. Ради сузбијања заразних болести у току јуна месеца извршено је 109 дезинфекција са кубатуром од 6.341 м 2 и 218 дезинсекција са кубатуром од 37.911 м 2 . Поред тога Дезинфекциони завод вршио је дезинфекцију у апаратима завода, окунао је 2.183 лица и депедикулисао 37. Антискабијатична станица која ради при дезинфекционом заводу имала је 111 нових и 600 поновљених болесника. Санитетско полициска служба обавила је 22.190 прегледа, од којих као и прошлих месеца највећи број пада на преглед и контролу произвођача млека, којих је било 4.946; затим већи број пада на контролу домова и дворишта са 4.620 прегледа. Релативно велики број прегледа пада на контролу угоститељских радња, пекарница и продавница хлеба. Свега је реферисано приликом санитетско-полициских инспекција 360 лица, опоменуто и поучено 5.236. У току месеца јула конфисковано је 11.358 кгр, неисправних животних намирница а узето је за анализу 410 разних узрока. Градска Хемиска лабораторија обавила је у току меееца јула 610 прегледа узорака животних намирница. Највећи број прегледа пада на анализу млека, кога је прегледано 356 узорака. Поред пијачног млека вршени су прегледи шталског млека из општинске економије, којих је било 83. Месо и меснати производи анализирани су у 58 узорака, од којих је било 3 неисправна. Градска Бактериолошка лабораторија извршила је 452 прегледа узорака млека, 39 узорака меса и 10 узорака саламе, оД којих је било 5 бактериолошки неисправно. Пијаћа вода као и вода из приватних бунара анализирана је у већем броју узорака. Свега је било прегледано 431 узорак. Водоводска пијаћа вода као и вода из јавних земунских бунара била је увек исправна, док је вода из приватних бунара у већем проценту била неисправна. Морталитет. У јулу месецу у Београду је умрло свега 331, од којих је било 240 Београђана и 91 из унутрашњости. На првом ме^ сту као узрок смрти стоје оболења циркулатор-
ног апарата и срца са својих 75 случајева. Туберкулоза стоји на другом месту са 44 случаја, Од којих је 36 било из Београда. На трећем месту као узрок смрти стоје оболеша живчаног система и органа чула а на четвртом месту оболења дигестивног апарата, између кбјих 13 пада на ентеритис мале деце до две године. Од акутних заразних болести у Београду је умрло свега 14, између којих је било 7 Београђана. Београђани су умирали од следећих инфективних болести и то: 3 од великог кашља, од менингитис епидемика, тетануса, маларије, трбушног тифуса и беснила по 1. Доња таблица детаљније показује умирање у Београду у месецу јулу т .г. и то:
Ред. број
Узрок смрти
Београђана у вар. у бол.
И8 унутраш. свега
1) акутно зарагне бопести
3
4
7
14
2) септичне болеоти
—
2
—
2
3) туберкулоза
31
5
8
44
4) сифилис
1
1
3
5
5) Рак и др. иалиг. тумори
14
4
4
22
6) опште бол. и хрон, тровања
3
2
—
5
7) оболења жив. сист. и орг. чула:
а) нервне болести
2
8
20
30
б) органи чула
—
—
2
2
8) оСолења диркулаторног апар,:
а) оболења срца
37
11
7
55
б) обол. крв. судова, и ост.
11
5
4
20
9) оболења респираторног апар.
16
7
5
28
10) оболења дигестивног апарата;
13
а) ентеритис до 2 год.
6
5
5
б) остале бол. дигест. апарата
3
4
11
18
11) обол. уринарног и генитал. ап.
2
2
2
6
12) трудноћа, порођај и бабиње:
а) абортус
—
2
2
б) др. обол. труд., пор. и пуерп.
1
—
—
1
13) болести коже, иоткожног ткива
и органа ва кретање
—
—
1
1
14) орг. недостат. ранорођ. и 1 год.
7
1
1
9
15) старост
9
—
—
9
16) насилне смрти и неср. случај.:
а) убиства
—
3
—
3
б) самоубиства
—
6
1
6
в) тровања содом
—
—
1
г) неср. случ. при саобраћају
—
2
—
2
д) дављења
2
4
4
10
ђ) остали песрећни случајеви
2
4
4
10
17) напр. смрт и узрок смрти неп.
1
4
3
8
18) мртворођена деца
3
2
—
5
Свега
154
86
91
331
Из Ошсвка јавне хшијене Г. п. Б. Службено.