Општинске новине

608

Београдске општ инске новине

рог Двора и Музеја кнеза Павла. Око куће засади цвеће и дрвеће. Зграда је била готова већ око 1840 г. Београђани су ову кућу називали „Симићеви конаци" или ,,Симићево здаше". Када је дошао на престо, кнез Александар није имао зграде за конак. Становао је у једној малој кући Мајор Мише на Великој пијаци. Ту ое родио Краљ ПетаЈр 1 I 29 јуна 1844. У тој згради је био 1914 г. смештен Народни музеј. Зграда је порушена тек; после светског рата и на њеном је месту саграђена нова зграда университета. 1842 откупи држава „Симићеве конаке", са пространом баштом између Александрове и Краља Милана улице, за кнежев Двор. Београђани, који су се раније смејали Симићу што подиже кућу у онаквој пустари, завидели су му сада што ју је продао „за добре паре" и критиковали државу што овако далеко ван вароши хоће да смести двор. Кућа је знатно преграђена и проширена, — дограђена су два пошира крила, саграђена је позади зграда за стражу и дежурне официре, исушен је остатак мочваре у башти, засађен парк. Кнез Александар се уселио у ову зграду 1845 г. На месту где је сада Стари Двор, на углу улица Краља Милана и Бријанове, постојала је једна мања кућа, коју су Београђани звали „мали конак", за разлику од бивше Симићеве зграде, коју су називали „велики конак". Не зна се кад је овај „мали конак" саграђен. Ту је за време кнеза Александра било Кнежевско претставништво и Попечитељство иностраних дела. „Велики конак" је служио као Двор све до 1903. Ту је завршио живот последши Обреновић, краљ Александар, са својом женом краљицом Драгом. После њихове смрти овај је дворац порушен. Пошто је продао ову зграду за двор, Симић је преко пута саградио себи машу кућу, коју је доцније његов син, Ђорђе Симић, продао за руско Посланство. Та зграда, нешто

преправљена, и данас постоји као својина руске емиграције. Када је бара на Теразијама претворена у дворску башту, Београђани су морали ићи у лов на дивље патке на простор око данашње „Славије", где је било ловиште све до шесдесетих година прошлог века. Па и кад је премештен Двор на Теразије, модерније изграђивање овога краја ишло је доста споро. Око 1843 г. овде је постојало само неколико кућа, нимало угледних, међу којима је била позната „Чича Пејина механа" на углу данашње Пашићеве улице и Престолонаследниковог трга, — онде где је данас кућа Николе Пашића (сада се ту налази трговачка радња „Акра"). Од „Чича Пејине механе" до Двора било је доста празних земљишта. Мало живље изграђивање Теразија наступило је после 1845, када се кнез већ уселио у свој двор. Али још читавих 14 година није у овом крају сазидана зграда достојна помена. За време кнеза Александра саграђена је Велика војна болница у Његошевој улици, онде где је данас зграда Треће мушке гимназије. Нисмо могли утврдити тачно годину кад је та зграда саграђена, а то би било значајно за испитивање ширења Београда према „Славији". Зна се да је у тој болници умро Тома Вучић Перишић 13 јула 1859 г., као политички притвореник. Кнез Александар је саградио 1846 у данашњој Узун Мирковој ул. бр. 1 зграду од тврдог материјала, приземље и спрат, где је смештен хотел „Српска круна", тада најбољи хотел у Београду. Ту су даване и позоришне преставе 1867. Ову зграду је откупила од кнеза Александра Београдска општина за свој дом, који се ту и данас налази. Зграда је 1928 г. из основа реновирана и надзидан је II спрат. Од 1847—1849 саграђена је нова зграда српске Митрополије, преко пута Саборне цркве. У њу се уселио митрополит Петар 1849. Београдско-карловачки митрополит Мојсеј Петровић почео је да зида зграду митропо-

У средини Стари конак („Симићево здање"), лево садањи „Стари" Двор, десно бив. зграда Министарстава иностраних и унутрашњих дела, на чијем се месту сада налази Музеј Кнеза Павла