Општинске новине

4

Како се изграђивао Београд

611

Старац се узврпољи па се окрете Барловцу. „Аха, Барловче, држ' се сад!" Кнез Михаило уђе и зачуђено запита шта се то ради. „Ето, убрза Кнез Милош, овај луди Барловац једнако виче: те велике су собе, те тешко их је ложити, па навалио да се преграде". Барловац је ћутао и само померао ногама и слегао раменима. Кнезу Михаилу није тешко било разуверити старца те овај отера мајсторе и изгрди Барловца за његове будалаштине". Кнез Милош је радије и више боравио у топчидерском конаку. Ту је стално становао, Ту имао своју „књажевску канцеларију", преко које је обављао већи део државних послова, У једној соби тога конака држане су и министарске седнице, којима су присуствовали кнез Милош и кнез Михаило. Овај последњи је долазио на коњу из Београда. У башти, под широким грањем зеленог дрвећа, седео је обично кнзз Милош, кад је било лепо време, и примао званичне реферате. У свом дворцу у Топчидеру стари кнез је провео своје последње дане. Ту је, једног дана, кад је изгубио сваку наду на оздрављење, горко уздахнуо кроз сузе: ,,Би Милош и прође". И тешко болестан, интересовао се стално за државне послове. Кнез Михаило, попечитељи и управник града долазили су стално да га обавештавају о свему што се у земљи догађа. Још неких 18 дана пред смрт питао је, гради ли му се нека кућа у Београду на Сави. 14 септембра 1860, изјутра, издахнуо је стари кнез у топчидерском конаку. Једини владалац своје династије који је умро у свом двору природном смрћу. Да не би његов наследник Михаило морао да станује у бившем „Симићевом конаку", кнез Милош је 1859 г. приступио грађењу новог двора, о свом трошку, на месту где је данас музеј кнеза Павла. Зграда је била доста лепа, имала је приземље и спрат. Не зна се да ли је потпуно довршена за живота кнеза Милоша. План за овај нови дворац радио је архитекта Коста Шрепловић, зет Хаџи Николе Живковића, првог неимара обновљене Србије. Кнез Михаило, који је увек био штедљив када су у (питању његове личне удобности, сматрао је да је превише за једног кнеза да има два дворца на Теразијама. Зато је задржао за себе стари кнежевски конак, у коме је становао кнез Александар, а нови дворац, после смрти кнеза Милоша, поклони држави; ту су била смештена два министарства: Министарство унутрашњих дела у приземљу, а Министарство иностраних дела на првом спрату. Та су се министарства налазила у овој згради све док зграда није срушена (после 1903), да се на њеном месту сазида Нови двор, сада Музеј кнеза Павла.

Неколико лепих и великих грађевина, јавних и приватних, саграђено је за време друге владе кнеза Михаила (1860—1868).

Вазнесенска црква

По жељи кнеза Михаила подигнута је 1863 Вазнесенска црква, (на углу улица Милоша Великог и Адмирала Гепрата), у византијском стилу, са пет кубета. Била ;е намењена у главном војсци, а и грађанима онога краја. Када је дограђена, на њене звонике су пренесена звона која су зазвонила први пут у обновљеној Србији, на Саборној цркви 16 фебруарг. 1830 г. Та се звона и данас тамо налазе. У великом дворишту, утонула у зеленилу, црква чини пријатан утисак. Нзено грађење и унутрашње уређење је стајало 5000 дуката. Предузимач при грађењу ове цркве био је Коча 3. Поповић. На месту где је сада зграда Друге женске гимназије (Краљице Наталије ул. 31) подигнута је на подводном терену зграда Вшие женске школе (1864—1865), која је недавно срушена. До ње је постојала зграда Државног савета, која је доцније служила за гимназију. И она је срушена да се створи простор за зидање садашње велике гимназијске зграде. Пошто је ово прва средња женска школа у ослобођеној Србији, даћемо о њој неколико података: Виша женска школа у Београ-