Општинске новине

Светозар Милетић (Поводом откривања Милетићева спомеиика у Новом Саду)

Васпитан у идејама националне романтике а задахнут снажном струјом тадашњег западног либерализма, Милетић је изненада, као метеор, блеснуо у свом сјају пред српски покрет 1848 г. Одушевљен омладинац и ватрен родољуб издаје он с неколико другова 1847 „Славјанку", у којој се нарочито истиче његова песма „Спасова ноћ". У њој је он, по примеру Коларове ,,81ауу с!сега" пригрлио на своје груди све Словенство које, младо и свеже, треба да отвори нов отсек у историји човечанске цивилизације. Млади Милетић певао је: У груди ми ватра горе За Славјан-ски живот нов Од Урала па до Татра Од Ладога изнад Скадра Нек ми с' зато чује зов: Ој Славјани браћо драга, Куцнуо је и наш час! Милетић је већ те знамените 1847 г. која је, поред Милетићеве Славјанке, дала свету Даничићев Рат за српски језик, Вуков превод Новог завета и прву књигу Друштва српске словесности, помишљао на организацију и уједињење целокупне српске омладине, али га је бурна 1848 омела у том потхвату, који ће он да спроведе тек после 19 година. Када је фебруарска револуција у Паризу задрмала из основа и трошну зграду Хабзбуршке монархије, Милетић, 22-годишњи младић, одлази из Пожуна у Беч, те у марту 1848 потписује ватрену прокламацију Хрватима, Славонцима и Далматинцима. Из Беча спушта се он у Војводину, буни у Чуругу шајкашки батаљон да не иде у Ломбардију да се онде бори за ствар Аустрије, прелази за тим у Београд, састаје се с Илијом Гарашанином, трудећи се да за покрет Срба у Угарској придобије овог мудрог државника српског. Велике наде, везиване за српски покрет 1848/49, изјаловише се сасвим. Место српске војводине формирана је аустриска круновина с немачким гувернером и немачким званичним језиком. На место грађанских слобода и равноправности народности уведен је крути аустриски централизам и апсолутизам. Млади Милетић повлачи се у себе, потонуо у планове како да изведе велико дело народног ослобођења и уједињења. Пред собом је имао примере народног уједињења у Немачкој, а особито, у ИталиЏ1. Два су болесна човека у Европи, мислио је Милетић: Турска и Аустрија. У својој знаме-

нитој књизи ,,Г)1е Опеп1{га^е" Милетић истиче да Париски мир 1856 није ни близу решио источно питање. По његову мишљењу, на место болесне Турске треба створити конфедерацију хришћанских држава. Прво, дакле, треба ослободити балканске Србе па онда јужне Словене у Хабзбуршкој монархији.

Светозар Милетић

За борбу с Аустријом Милетић је нашао као савезнике Мађаре, који су се стално налазили у борби за своје сталешке и уставне слободе. Али када је Аустрија, истерана из Немачког савеза 1866, начинила споразум и с Мађарима 1867, оставивши на милост и немилост Мађарима Србе и Хрвате, Милетић, заједно с Хрватском народном странком, почиње огорчену борбу и с Бечом и Пештом. Нзегов Великобечкеречки програм од 1869 јасно је указао пут којим ваља поћи у одбрану народности. Да би што сигурније одолевао Бечу и Пешти, Милетић, заједно с Владимиром Јовановићем, организује 1866 Уједињену Омладину српску, на чијим скуповима у Новом Саду, Београду, Вел. Бечкереку и Вел. Кикинди учествује такође. Милетић даје одлучан правац Уједињеној омладини српској која, поред културног јединства, имау тишинииопрезно да ради на политичком уједињењу нашега народа. Под утицајем Милетића формирало се