Општинске новине

Ви тешки Краљ Александар I Ујединитељ

ницима брани огорчено сваки педаљ слободне земље. Нажалост, пред далеко надмо^нијим непријатељским снагама српска војска мора да попусти. И она попушта, али не за дуго, јер на Церу сачекује непријатеља и дивовским снагама разбија прву непријатељску најезду, али снаге непријатеља нису ни издалека исцрпене. Врховни командант доводи нове војске, довлачи нову убојну опрему, и борба, неједнака борба, наставља се још са ве^ом огорченош^у. И опет орпски војник мора да поклекне. Отступање. Непријатељ надире, гони наше уморне и исцрпене војнике, али регент Александар бди над својом војском и спрема се поново за одлучну борбу. На Сувобору Његова појава храбри војнике; прикупљају се снаге и поново је непријатељ избачен са слободне земље, поражен и униште-н. Али су ти напОри недовољни, јер убрзане непријатељске снаге наваљују на малену Србију. Пред том навалом српска војска мора да узмакне, и онда долази незаборавна албанска трагедија, која је дубоко урезана у сећању и души сваког нашег човека и онога који је прешао тај пут Голготе, као и онога који је из завојеване земље, с болом у души, пратио сузним очима одлазак храбрих бранилаца, И у овом највећем искушењу, које претставља тамође и наш највећи подзиг коме се диви читав свет, Витешки Краљ Александар као регент и врховни командант дели судбину својих војника. Изнурен тешким напорима, болестан и исцрпљен операцијом у Скадру, Краљ Александар ипак иде заједно са својим војницима, не одваја се од њих ни једног тренутка, па чак ни онда када сви наваљују на њега да мапусти арбанско тло и пређе у неку пријатељску земљу. Он одбија да се укрца на један француски торпиљер који је дошао да Га узме, и поносно изјављује: ,,Све док буде и једног мог војника на арбанском тлу дотле нећу оти-Ци". И остао је до последњег тренутка, до последњег војника, подносећи с њима све напоре и све патње. Али ни ова тешка трагедија, која је потресла читав народ и сломила толике воље, није ни за тренутак поколебала регента Александра. И по'сле овог епског преласка преко Арбаније, његова воља подиже дух српског војника, и ускоро затим на Солунском фронту појављује се Он и Његова вој'ска као нова, неисцрпна снага, као да тешких искушења уопште није ни било. И ту, на солунском бојишту, далеко од свих милих и драгих, српска војска и југословенски добровољци, под вођством витешког регента, у једном дивовском налету ослобађају земљу и враћају се у домовину као победници који су срушили једно велико царство и остварили једну велику идеју: вековни сан сваког нашег човека. Цео свет је остао задивљен оним што је наш народ постигао и оним што је наш народ издржао током тих најтежих година. Косово је било освећено. Балкан је био ослобођен, а Југословени уједињени. Цео тај историски посао завршен је за непуних шест година, а вођа при извршењу тог посла, као израз свих народних напора и прегнућа, био је регент

Александар. Милиони срећних погледа били су упрти у Њега, поносна радост целе нације била је оличена у Њему. Легендарним ликовима Кнеза Лазара и Милоша Обили-Ка придружио се и осветник њихова пораза. Стара Аустро-Угарска Монархија, дотрајали мозаик разнородних народа, била је уништена. На југу њених некадашњих територија у заједници са предратном Србијом родила се нова држава, Југославија, као израз воље коју су створили и очеличилм велеиздајнички процеси и смисао за слободу. Годинама и годинама припремана је и стварана та одлучна воља коју изазивају ненародни режими Турске и Аустроугарске Монархије Од устанка вожда Карађорђа па до балканског и светског рата, династија Карађорђеви-ћа к,роз своје најбоље претставнике спремала је и васпитавала народ за извршење великог дела. И онај коме је судбина доделила улогу остварења тог дела, Блаженопочивши Краљ Александар, још као млади Краљевић, а затим као регент, својски је прегао да својом младалачком снагом и издржљивошћу припреми народ за највећу ослободилачку борбу у нашој националној историји. И збиља никада нмје имао бољег учитеља но што је Блаженопочивши Краљ. Тешко је и замислити складније израђен војнички лик од личности Краља Витеза: са потпуним војним знањем, чврсте воље и савршене дисциплине. И зато је свет морао бити задивљен нашом борбом и нашим пожртвовањем, јер смо имали најбољег учитеља и најбољег врђу Ових одлика и руковођен једино идеалом националне слободе и самосталности, Краљ Александар могао је од нас да захтева те жртве и те напоре. Када би се данас дизали победнички стубови као некада код Египћана, Асираца и Вавилонаца, на победничком стубу Блаженопочившег Краља Александра било би уписано само неколико речи:. „Уништио сам непријатеља и остварио вековни сан слободе", јер његови циљеви и наши национални циљеви нису били циљеви завојевача, већ циљеви слободе и мира. И касније по ослобођењу и уједињењу, када је Регент Александар постао југословенски Краљ и ступио на престо, Његов циљ остаје исти: слобода и мир. И зато тада, после остварења вековног сна, настојавао је он свим својим преданим дахом и свом својом снагом да земљу здравствено и привредно, просветно и одбранбено подигне и унапреди, да је уведе у ред најнапреднијих држава на свету. И Он — који је до тада био у свему војник, који је у својој ранијој младости школован у војним школама, који је одрастао у ратовима и од најраније младости упутио се на бојно поље, — сав свој живот посвећује миру и подизању народа. И Његова унутрашња и Његова спољна политика, после ступања на престо, одишу жељом да обезбеди своме народу мир споља и унутра. ,,Мир за моју државу је најве-Ке добро", — изјављује Краљ Александар, — ,,наша најмскнија жеља је да живимо у добрим односима са свима нашим суседима". У то неколико речи изражена је сва по-