Општинске новине

Литература о одбрани Београда 1914—1915

651

групе ,,А-81:аНе1" и војском из ,,М1П1та1§гирре Ва1кап" напасти на Србију; крене ли се Русија, онда ће цела ,,В-б1а1{е1" бити упућена на руски фронт''. Дакле, не уђе ли Русија у рат, Србију ће напасти 20 инфантеоијских и 3 коњичке дивизије и известан број Г.апсЈзћитп-а И МагзсћепуегБапс1е — или више од једне трећине целокупне аустроугарске војске; уђе ли Русија у рат, број се смањује на 8 инфантеријских дивизија, док се против Русије упућује 40 и по инфан. и 11 кавал. дивизија. (Књига прва, стр. 6—10). У вези с питањем: ,,3ашто се аустријски генералштаб код израде плана за напад није служио старом ,,Неегезз1;га88е" кроз долину Мораве којом су војске ишле столећима, истиче се да су одлучили нови полиптчки разлози: потреба веће заштите Босне, јер се сматрало да ће Србија уложити сва своја настојања да чим пре заузме Босну и Херцеговину. Док се дубље не уђе у узрочну везу догађаја, који су се од 1914 до 1915 дешавали око Београда и који сачињавају његову историју у том раздобљу. у први мах изгледа неразумљиво како је 1914 непријатељ тако олако ушао у Београд, тај исти Београд који се 1915 очајно бранио иако су изгледи на успех борбе били далеко мањи. Ту привидну нелогичност објашњава улога Београда коју је имао у општем току операција, а која је 1915 била сасвим друга, него ли ]е то био случај 1914. Судбина Београда 1915 стоји у најужој вези са судбином целе земље; одбранити Београд, значи одбранити целу земљу, онемогућити непријатељу да се долином Мораве сручи у њену унутрашњост, да дође до катастрофе; 1914 Београд има споредни значај ( јер су главна непријатељска надирања уперена с друге стране, у другом правцу. Слобода или пад Београда није пресудна. Само тако ствари постају разумљиве, само тако постаје јасно да је непријатељ 1914 ушао у Београд скоро без боја, да је Београд враћен чим је српска војска однела над непритатељем победу на главном фронту. Заузеће Београда 1914 то је привидна победа, иза које је дошло опште понижење, повлачење и пропаст аустријске војске. У књизи аустријског ратног архива овом заузећу Београда посвећено је поглавље Е1ппаћте уоп Ве1§га(1" на стр. 713 (прва књига, 1914). Занимљива те примедба из извештаја аустријских извиђача-пилота, да. је Београд пред заузећем 1914 год. правио утисак ,,етег ^'ег1а88епеп 81ас1(:". Непртатељ је ушао у Београд 2 децембра. Први је ушао с вотском аустријски фелдмаршаллајтнант Тамаси. Један генералштабни официр пожурио се напред у ауту и истакао на двору аустријску црно-жуту заставу. Офанзива српске војске присилила је наскоро генерала ГТотз'орека да одреди отпте повлачење. Генерал, ком су у ушима ззучале победоносне песме што су их војници некад пе-

вали Евгенију Савојском и Лаудону, убедио се да је његово предуззће прзпало. Погрешку овог ратног плана и тактике признао је у целости, кад је предајући дужност војсковође новом команданту, надвојводи Еугену, рекао: „\)Сепп 81е бегћеп посћта18 апги^геј^еп ћаВеп, 1ип 51е ез пиг Бе1 Ве1ф-ас1", — „Ако још јелном нападнете Србију, чините то само код Београда". Од објаве рата до краја новембра генерал Потјорек је изгубио 230.С00 људи (од тога 40.000 заробљеника). Надвојвода Еуген, нови командант балканских снага, стигао је у Петроварадин због преузимања дужности 26 децембра 1914; све претензије офанзивног карактера биле су одбачене. Остало је само да се бране границе. Команда Одбране Београда могла је с правом бити поносна, као и цела српска војска. Настало је затишје, које је и целој српској војсци и Одбрани Београда дало могућност за ново прибирање снага. * * Заједничком одлуком немачког и аустријског генералног штаба (пошто је и Бугарска ушла, у рат на страни централних сила) дошло т*е[ у јесен 1915 до нових операција против Србите. Према овој одлуци оат против Собије ни|е више остао ,,ете аиззсћћезНсће Ап§е1е§епћеИ; с)ег ВопаитопагНе". Главну реч добила ]е немачка војна команда: између обе земље и Бугарске донета је војна конвенција; воћство над свим немачким, аустроугарским и бугаоским трупама повеоено те немачком војсковођи, фелдмаршалу Макензену. Војску је сачињавала 11. немачка аомија (6—7 дивизија), командант генеоал фон Галвиц: аустро-немачка 3. армија (б дивизија), командант генерал кавалерије Терциански; 4 бугарске дивизије. •Што се тиче задатка војске, он је био тачно одређен у наредби коју је цар Вилхелм власторучно уручио фелдмаршалу Макензену: ,,Б1е бегћЈзсће Агтее 1з1; епзсћеИепс! ги зсћ!а§еп ипс! сНе Уегћтс1ип§ ићег Ве1«гас1 ипс! боКа тН Копб1апНпоре1 ги бНпеп ипс! ги 81сћегп". „Српску војску треба уништити и преко Београда и Софије омогућити и осигурати везу са Цариградом". Операције су морале почети најкасније б октобра. Врховни заповедник Макензен преузео је власт над војском V Темишвару 18 септембра 1915. Усред натвећих оперативних припрема, а на захтев Мађарске, шеф треће армије и његор шеф штаба смањени су, а на њихово место постављен генерал инфантерије Кевеш фон Кевешхаза и генералмајор Конопицки. За напад на Србију овај су пут били предвиђени стари историјски путеви преко Дунава и Саве, с главким прелазом војске под Београдом и код Смедерева. Тако је Дунав