Општинске новине

666

Београдске општинске новине

Када јс г. Ђуричић рекао: „На данашњи дан ричић — да се у овом свечаном тренутку сетимо навршило се пет година од трагичне смрти нашег Његове светле успомене једним минутом ћутања". Великог Краља" — сви већници су устали и узвикну- Сви присутни устају и минутом ћуташа одају ли: „Слава Му!". „Молим Вас, — рекао је г. Ђу- пошту Блаженопочившем Краљу. Рад Комитета за збрињавање деце у случају рата — Њ. В. Краљица Марија претседава седници —

У уторак 17 октобра 1939, у три сата после подне, одржана је у Старом Двору, под претседништвом Њ. В. Краљице Марије, шира седница Комитета за заштиту, евакуацију и збрињавање деце за случај рата. Седници је присуствовала и Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга. Били су присутни делегати Уније за заштиту деце, претставници Министарстава, Генералштаба, бановинских управа и градских опшгина, — више од 120 особа. Њ. В. Краљица Марија отворила је седницу говором и изразила задовољство што вида тако велики број присутних који су сви дошли да заједнички пораде на једном од најважнијих питања, питању заштите деце. Само заједнички рад државе, бановина, општина и приватне иницијативе може да донесе очекиване резултаге. Секретар Уније прочитао је реферат „Општа упутства градским поглаварствима за рад на заштити, евакуацији и збрињавању деце за време рата". Говорили су затим г. г. Боривоје Ристић, дивизиски генерал, од стране Министарства војске и морнарице, д-р Стеван Иванић у име Министарства социјалне политике и народног здравља, Адам Максимовић у име Министарства финансија и д-р Фрања Горшић у име Министарства унутрашших дела. Затим је седница прекинута и Њ. В. Краљица

Марија позвала је присутне делегате на чај, који је послужен у дЕорској трпезарији. Кад је настављена седница говорили су претседници појединих градова наше земље. Седница је трајала више од четири сата. Закључујући седницу, Њ. В. Краљица Марија захвалила је претставницима градских општина на целокупном раду у вези за заштитом деце, а затим предложила да се поднесени реферат прими као обавезно упутство свим градским поглаварствима. * Поред осталих припрема које су извршене за евакуацију и збрињавање деце за случај рата, као што је стварање дечјих колонија, у којима ће бити обезбеђен стан, храна и васпитни надзор, Унија за заштиту деце поручила је у ковници велики број медаљона, који ће се разделити деци у случају рата и у којима ће бити уписани сви подаци потребни за идентификовање детета, проналажење његових родитеља и предратног места боравка. Тако би се избегле жалосне појаве, које су се догађале у прошлом светском рату, да се деца изгубе од родитеља и не могу се каткад никад саставити. Округле медаљоне, који ће се аутоматски отварати и затварати, носиће деца око врата. Деца штићеници Уније добиће ове медаљоне бесплатно, а за осталу децу моћи ће се врло јевтино купити.

Школа за телесно васпитање у Београду

10 октобра 1939 отворена је на свечан начин двогодишња школа за телесно васпитање у Дому београдског соколског друштва Матица, у Делиградској улици. Отварање ове школе значи датум у историји телесног васпитања Краљевине Југославије. Циљеве школе изложио је г. Никола Бешлић, Министар саобраћаја, који је на овој свечаности заступао отсутног Министра за физичко васпитање народа г. Јеврема Томића. Г. Бешлић је, између осталог, рекао: „Досада у нашој земљи иисмо имали установе која би имала за задатак да образује наставнике телесног васпитања за потребе школа и организација и приватне иницијативе. Ради тога ое телесном васпитању у школама није дало оно значење, које идеја телесне културе заслужује. Често је сматрана гимнаетика и спорт као нека вештина, која је додуше модерна, али која заузима у рангу важности школског наставног плана последње место. Било је и много школа у којима се гимнастика уопште није могла одржавати, било ради недостатка гимнастичких вежбалишта, било ради недостатка гимнастичких учитеља. Задатак је државе да води рачуна не само о сазревању ученика у интелектуалном правцу већ такође у неговању здравља и развијању телесних способности. Идеал државних васпитних циљева треба да

буде да њена омладина буде национално свесна, морално јака и телесно здрава. За 20 година просветне политике у нашим школама, телесном васпитању није дато место које оно заслужује. Задатак ове школе ће бити да образује пожртвоване наставнике телесног васпитања који ће бити у стању да одушеве ученике за класичну атлетику, борбене игре, за гимнастику, пливање, смучање и друге спортове. Осећа се потреба да се у наше школе уведу поред гимнастике и корисни спортови, а путем спортова изграђује добровољна дисциплина, здрава разонода и смишљено телесно васпитање. Омладина која положи матуру треба да буде зрела и у погледу телееног ваепитања. Сигурно је да ће таква омладина имати много више животног елана, да ће бити способнија за животну борбу, а пре евега кориснија за службу Краљу и Отаџбини. Циљ ове школе је да створи наставнике који ће одушевити омладину за часну борбу, поштену игру, за онај спорт који не познаје ни материјалну корист ни изигравање правила. Ми морамо да гајимо спортове, које смо примили из иностранства, али се исто тако трудимо да истражимо и израдимо оне наше народне и витешке игре, које су наши претци столећима упражњавали".