Општинске новине

594

Бео градске општинске новине

Са свечаног отварања III Београдског јесењег сајма: Изаслаиик Њ. В. Краља бриг. генерал г. Деканева (седи); министри г. г. Никола Бешлић, Д-р Лазар Марковић, Д-р Иво Андрес и Јеврем Томић; лево претставник Београдске општине градски већник г. Д-р Стеван Поповић и угледне званице

учешћем страних држава, јер је Београдски сајам међународни сајам а и за домаће фирме постављало се питање има ли интереса да учествују. Изгледи за пословни успех били су веома слаби а у колико би закључака и било, тешко би их било примити у недостатку сировина и пред позивање људства на војну дужност. У тим размишљањима избио је и рат и Управа сајма је донела одлуку да се сајам одложи. Ипак, није хтела да га дефинитивно одгоди, него је своју одлуку донела тако, да ће се Јесењи сајам ипак одржати у октобру, ако се дотле међународна ситуација буде поправила. И та одлука била је добра. Показало се је ипак да ће и у делимично зараћеној Европи међународна трговина и производња морати да се одвијају и да све не може застати. Већ после неколико дана у земљи је почело да се стишава узнемирење које је била проузроковала Уредба о празничним данима и о отказу улога на штедњу. У иностранству пак добио се утисак да ће рат трајати дуже време, с обзиром на јако утврђене линије Мажино и Сигфрид. Добијао се утисак да ће у томе ненормалном стању ипак морати доћи до неког нормализовања послова. Свесна тога да су излагачи они које треба прво консултовати, Управа сајма је извршила анкету међу раније пријављеним излагачима. Поставила им је конкретно питање — да ли би учествовали на сајму који би се ипак одржао у ок-

— све то за непуне три године — није био нимало лак посао... Радови не застају. И сада, од пролетњег до јесењег сајма, обрађено је нових три хектара јер, сајам је продро. Он мора да се шири. Друге државе, схватајући сав значај Београдског сајма — траже терене да подижу своје репрезентативне павиљоне а и сама управа сајма има потребе за новим павиљонима. Много значи то што је Општина дотирала сајмиште овако великим тереном и тако омогућила најсмелија проширења. Када имамо на уму да сви павиљони подигнути на сајмишту, од стране страних држава или приватника, постајупосле осам година сопственост друштва за приређивање сајмова, онда можемо бити мирни у погледу даље будућности Београдског сајма.

После многих приредби које су одржане на Београдском сајмишту, требало је одржати III Јесењи сајам узорака који је био заказан за дане од 7—17 септембра. Све припреме су биле учињене, пријаве излагача примљене, стандови издавани — али су међународни догађаји претили да покваре све. Облаци на међународном хоризонту постајали су све гушћи и најзад је било јасно да се рат неће моћи избећи. Управа сајма је у таквој ситуацији морала да се одлучи хоће ли се моћи уопште да одржи сајам. На њему се рачунало са јаким