Општинске новине
3
Шетња кроЗ сгари Београд
691
већа живост кад би се за вашариште определило друго, целисходније место које би било снабдевено водом за појење стоке." Лева страна ул. Краља Александра позната је под именом „Фишекџиска чаршија", и завршавала се код кафане „Гргеч". После је наступало „Тркалипгге", где су врло дуго одржаване трке. На Тркалишту су месари држали оборе за стоку. Једни су били приватни а други Општински. У ул. Краља Милана најстарија је зграда кафана „Три сељака". Ту је био крај оног другог старог Београда. Одатле, па ка „Славији", која је подигнута 1889, прелазило се дрвеним мостом преко потока. Педесет година живота ове године има пијачној згради на Цветном тргу. Темељ је положен 14/26 августа 1889. Зграда је коштала 24.504 дин. и захвата простор од 684 кв. метара. На простору где је зграда бив. Чехс-Словачког посланства налазила се до 1920 механа „Ваљево" са врло пространим двориштем које је увек било пуно сељачких кола. До механе је била велика башта. Један део н>ен био је виноград, други засејан кукурузом, а у трећем је било засађеног воћа: ораха и мушмула. Све то имаше: механа и башта, припадала је Јовану Кујунџићу, терзији. У ул. Краљице Наталије највише има старих зграда, али без нарочите важности. Цркви је положен темељ 30 маја 1861. На том месту био је дудињак. Зграда за Вишу женску школу (у ул. Краљице Наталије 31) подигнута је 1864—1865. Темељ ударен 19 маја исте године. Освећењу темеља присуствовао је и Кнез Михаило (из ове школе развила се: Женска учитељска школа, Прва, Друга и Трећа женска гимназија). Стара Скупштина направљена је 1881. У ул. Краљице Наталије становали су наши великодостојници. Зато је она од Балканске до Милоша Великог носила име ,,Министарска". У тој улици под бр. 80 и сад постоји кућа Радивоја Милојковића, претседника владе и чувеног министра Унутрашњих дела, који је био страх и трепет полицијских чиновника. Посланици без разлике респектовали су га. Лепа је једна епизода са скуп лтинскз седнице од 26 новембра 1878. Прота Милан Ђурић нападао је чиновнике који хоће хлеба без мотике. Радивоје му одговори: „Чини ми се да и г. попини дланови нису много нажуљени од мотике." После тих речи наста општи смех. Сасвим доле (на углу: Балканске, Адм. 1 епрата и Немањине) Кнежева пивара навршила је сто година. Сарајевска улица има прилично старих зграда. Исто тако: Босанска, Ломина и горњи део Карађорђеве.
До 1899 морало се на желез. станицу ићи сбилазно — Немањином улицом, јер је на поднсжју Балканске ул. била кафана „Нови свет" која је те године срушена. Карађорђева ул. до 1899 постојала је од Пристаништа до „Бристола". На том месту био је „Параносов хан", који је такође те године срушен, јер јз целу ширину улице заугимао. Одатле па до станице била је бара „Венеција".
Старе куће у Душановој бр. 47 и 49
Поред „Параносовог хана" између „Бристола" и Београдске задруге, до ул. Јаворске и доле ка дрварама била је „Мала пијаца" коју је Сава често плавила. Отуда и песма, давно заборављена: Мали пијац, ето таио Погопила Сава; Мога дику, ето тако Ваболела глава. Идући горе, у Босанској бр. 8 још стоји Антулина кућа. Споља је она обична, али унутарња израда, нарочито степенице, претставља господство и префињени укус. Испод првог отвора Земунског моста, поред Саве, била је кафана „На Лиману", својина капетан Мишина. То је била кафана на спрат и имала собе за преноћишта. Поред кафане, Милош Димитријевић, фризер, отворио је 1874 топло и хладно купатило. Кад се изађе горе на Варош капију, стара је кафана „Златан грозд" звана раније „Енглеска краљица". Први сопственик је био поп Сушић, из Остружнице. У делу те зграде из Космајске улице, до штампарије Раденковић, пре 95 г. даване су позоришне претставе. Доцније је ту била Синагога. На месту штампарије била је кафана „Сребрна кугла". На Источном Врачару вреди поменутиБолницу за душевне болести, и то зграду у којој су канцеларије. Та зграда је сазидана пре