Општинске новине

716

6 еоградске општинске новине

чаном паљбом. Ми се искренз надамо да ћете се у томе смислу побринути и да ћете на тај начин и јавно одати дужну пошту и благодарност на (његовим царским) добсочинствима. Дана 17 ребиул-ахира 1152 (24-УП-1739) године. (потпис и оверење преписа:) Да (^препис) одговара своме високоме оригиналу који доноси радост и који је потписан и снабдевен печатом, (тврди) Нзему (Богу) убоги — нека Му је величина слављена! Хаџи Сулејман судија босанске победоносне војске. Прва београдска Фегхија коју је написао Муниф ефендија чувар царског дивита (Превод у изводу) Муниф своју фехтију почиње без икакве инвокације, што му је, свакако према обичају оног времена, сматрано погрешком. За подлогу узима један став из Кур'ана који у преводу гласи: „После спомена (у Тори) Ми смо написали у Псалмима да ће земљу наслеђивати Моји добри (побожни) робови" 11 ). Узимајући за подлогу овај став, он напомиње да се и другачије дешава, али не и без разлога. У свом даљем излагању наводи да су немачки неверници, у години хиљаду сто двадесет деветој (1716—1717), даном приликом заузели Београд, да га је ћесар, обзиром на његову велику стратегијску важност, током неколико година изграђивао и у погледу фортификационе технике усавршавао све до хиљаду сто педесет шесте (1743) 12 ) године, да је у то утрошио небројено благо, да су га у томе помагали „и други франачки владари", да је тврђава, споља и изнутра заиста, усавршена и да су „улази и излази тврђаве снабдевени" разним и невиђеним ратним варкама и вешто постављеним невидљивим ходницима. Истиче да се тврђава налази на брегу „као троугаони бриљант" међу две реке које се под њом састају. Говори о тврдим и високим градским бедемима, честим и јаким кулама и „хиљадама места с прикривеним заседама од којих (противнику) нема спаса". За „неутврђену' београдску варош каже да је с обадве стране „разголићених образа" да се протеже од Дунава до Саве, да се „као стидљива млада привила у загрљај нових сјајних градских зидова" и да јој је предња страна опасана „редутима на шкаре од ружиних

■^ 1 ) Кур'ан: сура Ел-енбија 105. 1 -) По среди је нека грештса пошто је познато да је грађење утврђења започето 1723 а завршено 1736 године.

опека". Након што је напоменуо да је ћесар утврдио Београд за то,- да би му служио као брана земље Угарске, наставља: „Али ћесар није мировао. Он се придружио руској царици која је крајем хиљаду сто четрдесет друге (1727—1728) 13 ) године прекршила постојећи мировни уговор и загазила у рат. Њему је била намера да помогне своме савезнику и да се свети противнику. Провалио је границе Босне, Ниша, Влашке и Богданске (Молдавије), пролио много невине муслиманске крви и немилосрдно попалио и уништио земље и градове. Али Божјом помоћу, не само што је свуда наишао на јак отпор и што је на много страна био поражен, он је поред тога изгубио многе земље и градове које је, пре тога, био уграбио. Вредно је напоменути да је овом приликом изгубио новоизграђену, врло јаку и по свим савременим војнотехничким знаностима утврђену Ада-калу која се налази на Великом острву на Дунаву између Оршаве и Кладова. Заједно са овим градом изгубио је и целу Кара-Влашку („Кара-Ефлак"). У срећним данима владавине султана Махмуда сина Мустафина а у току овога „четиригодишњег" рата вођеног на северу и западу државе за славу и част узвишене Божје речи и традиције Господара народа (Мухамеда а. с.), на видинској страни кроз то цело време, командовао је трупама X. Мехмед паша садањи велики везир. Он је неуморно и непрестано водио борбе око Видина, по Влашкој, по Тимоку, око Оршаве, Мехадије, Караншебеша („Себеш"), Лугоша и на тај начин непрекидно узнемиравао и уништавао противничке војне снаге па је на крају почашћен чином великог везира и сераскера целокупне турске војске. Он је с војском стигао у Смедерево тринаестог ребиул-ахира хиљаду сто педесет и друге (20-УП-1739) године. Пре тога с „брода на Морави" одређен је био Абдипашић Али паша, румелијски валија, да као нретходница оде до на четири часа удаљено Гроцко поље с двадесет хиљада коњаника његове свите, војске његова вилајета и оних који су му се добровољно придружили. Уочи среде, петнаестог истог месеца (21-22-VII) увечер, отпремљен је напред и јањичарски ага с јањичарском пешадијом. Иако је обичај био да командант војске полази после сванућа дана, X. Мехмед паша је кренуо из Смедерева још у току исте ноћи. Маршал Валис био се је с војском утврдио под Вишњицом. Нзегова ратна флотила била је укотвљена код Београда од које је неколико јединица, наоружаних с по 50—60 топова, послао низ Дунав у један теснац кроз који пролази друм за Гроцку, да ту заузму

13 ) Погрешно. Рат је навештен 1149 (1736).