Општинске новине

718

Београдске општинске новине

Друга београдска Фетхија коју је написао Рагиб Паша (Превод у изводу) Коца Рагиб је своју фетхију започео прописно с бесмелом 17 ) и с једним ставом иВ Кур'ана. Овај став у преводу гласи: „Ми смо ти (Мухамеде) открили јасну (славну) победу... 18 ). На темељу овога става он у свом уводу говори како кад Бог зажели да једну јаку и укорењену недаћу уништи и да њену коб разреши, Он пре свега створи за то узроке и поводе и приправи јој сходне почетке. Затим наводи како је турско царство у хиљаду сто тридесетој (1717) години, силом прилика било приморано да с Немцима закључи неповољан уговор о миру и да одгоди одмазду до бољих прилика, па после једне одуже славопојке султану, наставља: „Руска царица је грубо прекршила постојећи мировни уговор с Турском и загазила у рат. Позвала је у помоћ и ћесара који се је понашао час као мирољубиви посредник за изравнање спора и као поборник човечанских осећаја, а час опет као потстрекач свађе и рата док на послетку није изашао с правом бојом и дао повод да се створи прилика за ослобођење Београда. Султан Махмуд је успео, да поред толиких армија које су већ биле мобилисане и избачене према Русији, осигура војним снагама и многе друге ближе и даље границе свога царства, да те своје војске снабде храном и осталим војним потребама, па није заборавио ни границе ћесаревине. Он је приправио одмазду и за овога свог лукавог и подмуклог суседа. И чим је он збацио своју образину и отворио непријатељства, наишао је свуда на већ припремљен отпор. Садашњи велики везир X. Мехмед паша налазио се је тада на положају самосталног команданта турских војних снага видинских страна, који овоме непријатељу задаваше страх и трепет. Он је свуда од почетка овога рата па до његова свршетка, у свим сукобима и победама лично или посредно учествовао. Сви успеси на овим странама били су његови лични успеси. Немогуће је у овом нашем кратком саставу описати сва његова деловања. Он се је особито сјајно показао приликом одбране Видина. Он је овоме непријатељу, при свом првом сусрету с њиме, својом гвозденом песницом успео да разлупа сву осионост и одлучност тако да се више после тога није могао да снађе. Пошто је он први уништио храброст и одузео иницијативу овога непријатеља, то је најпри-

11 ) Реченица којом се почиње свако добро дело и која у преводу гласи: У име Бога благог и милостивог. 18 ) Кур'ан: сура Фетх, 1 став.

личније да се он назове освајачем Ниша и Београда. Године хиљаду сто педесет и прве (1738—1739) он је освојио и Велико острво („Ади кјебир"-Ада кале), које је сматрано неосвојивом тврђавом и пре него је исте године био заузео Кладово, почашћен је високом чашћу сераскера (генерлисима). Он је освојио и све крајеве око ових градова. Кад је наступила зима и кад је, по старом обичају, требало да се с војском повуче на зимовање и одмор, он је од тога обичаја отступио. Целе зиме није мировао. Стално је непријатеља узнемиравао изводећи војничке диверзије према Београду и Темишвару с намером да му не да времена ни прилике да се како треба припреми и организује за нову борбу. Он је у томе и успео заиста толико, да се је одмах, при његовом првом наступу у пролеће, јасно примећивала његова слабост и несређеност. За тај и такав његов ревносни и патриотски рад, који је овде немогуће у целости описати, чуло је све живо па је за то сазнао и правилно оценио и сам владар. За те и такве његове драгоцене заслуге и способности обдарио га је својим царским печатом — чашћу свога заступника и самосталног великог везира. Заменик царског стремана и члан царске свите, везир Ахмед паша, добио је налог да му, у пољу под Једреном преда царску ордију која је у то време под свечевом заставом напуштала Цариград. За његова заменика у Цариграду одређен је Сулејман паша, министар морнарице. Истога дана кад је војска напуштала Цариград и нови велики везир остављао је Видин. Осмога дана месеца мухарема, хиљаду сто педесет друге (17-1У-1739) године, стигао је у Једрене, где је имао част да се поклони застави поноса Божјих посланика и да је преузме. Ту у том старом исламском војном логоришту упознао се је с личностима свога дивана и старешинама војске. Задржао се је ту у пољу под старим царским сарајима неколико дана па се преместио на софиско поље где се задржао четрдесет дана и „искористио дане ливаде" (паше), одакле је отишао у нишко поље где се је улогорио. И овде је остао неколико дана док се је снабдео храном и другим војничким потребама. Пошавши према Београду, исламска је војска, тринаестог истог месеца 19 ) (20\/'Н-1739) стигла у Смедеревско поље где се је задржала један дан очекујући тешке топове и остале тешко покретне терете. Тога дана, док се је војска одмарала, стигла је вест од Али паше, румелиског валије, који је још с „ћуприје на Морави" као претходница био упућен напред, да се је неверник утаборио на једном, два и по часа удаљеном месту од Гроцког поља.

19 ) Пошто је и овај пасус узет из каиме у којој је пре њега поменут месец ребиул-ахир, писац је превидио да месец о коме се ради изрично помене.