Општинске новине

732

Београдске општинске новине

У јуну 1922 године изабран је за доцента грађанског права на Београдском правном факултету и на томе положају остао је све до 1927 године, када се одао адвокатури у Београду, којом се и сада бави. Д-р Лукић се још као студент почео врло активно бавити политиком; био је носилац листе за изборе у Побратимству и његова је листа победила огромном већином. Од 1922 године, па све до 6 јануара 1929 г. био је претседник Главног одбора омладинне радикалне странке. На посланичким изборима од 1925 године, кандидовао се као срески кандидат на радикалној листи у округу смедеревском, али није изабран, јер је ушао у скупштину кандидат са исте листе, али из већега среза. На изборима од 1927 године био је носилац једне од двеју радикалних листа у округу смедеревском. Другу је носио г. Димитрије Љотић. Ниједан од њих није изабран, јер су поделили гласове, а да су били на једној листи према гласовима које су добили, били би обојица изабрани. Године 1927 на обласним изборима д-р Лукић изабран је за обласног посланика за град Београд, а за народног посланика изабран је ^одине 1931 у срезу орашком, где је поново изабран и на последњим скупштинским изборима од 11 дец. 1938 г. Приликом недавних промена у Београдској општини д-р Живан Лукић је именован за градског већника. На сенатским изборима од 12 новембра о.г. д-р Лукић је изабран за сенатора у Дунавској бановини као носилац листе Радикалне заједнице. Поред свога политичког рада д-р Живан Лукић се бавио и научним радом. Објавио је више научних правничких чланака. Нарочито су запажени његови радови о конвенционалној казни, о уговору за осигурање живота, о школама у праву итд. Радио је на трезвености и као гимназиста био је оснивач' и старешина кола трезвености у пожаревачкој гимназији. Остао је и до данас у покрету. Г. Лукић је много радио на економском и културном подизању свога краја. Поред осталога његовим заузимањем, у његовом родном месту, подигнуто је народно купатило, Здравствена станица са станом за лекара и електрична централа. Мидоје Рајаковић Г. Милоје Рајаковић рођен је 1 априла 1895 године, у селу Перућцу, у срезу рачанском у округу ужичком. Основну школу свршио је у Бајиној Башти, гимназију у Ужицу, а правне науке на университету у Кану у Француској. После рата, 1923 године, г. Рајаковић је ступио у дипломатску службу, али је као секретар Министарства иностраних послова поднео оставку на државну службу. После то-

га посветио се новинарству. Уређивао је „Трговински гласник', а затим и „Београдске новости". У државну службу поново се враћа 1925 као шеф новообразованог пресбироа при Министарству унутрашњих послова. У том времену г. Рајаковић је био референт за штампу Николе Пашића. Из државне службе поново је је иступио 1929 године и посветио се привреди. Исте године основао је Савез домаће шумске индустрије. Отада г. Рајаковић се стално бавио новинарством. Први пут кандидовао се за народног посланика у срезу рачанском 1935 године на листи г. Богољуба Јевтића, и изабран је. А други пут изабран је у истом срезу на последњим изборима на листи г. др. Милана Стојадиновића. Припадао је бившој народној радикалној странци.

Г. Милоје Рајаковић

Г. Рајаковић је био врло активан у Народној скупштини као народни посланик и истакао се својим радом, нарочито у финансијском одбору. У том одбору био је најпре секретар, па потпретседник, а затим претседник. У влади г. Драгише Цветковића, која је образована 5 фебруара 1939, г. Милоје Рајаковић је постао Министар социјалне политике и народног здравља. Крајем августа иссте године дао је оставку на министарски пололожај. За градског већника Београдске општине постављен је 13 септембра 1939 г.