Општинске новине

734

Београдске општинске ноеине

љевске владе министри г. г. генерал Милан Недић, д-р Михо Крек, инж. Никола Бешлић и Јеврем Томић. После извршеног верског обреда, министар грађевина г. д-р Михо Крек одржао је говор у коме је изнео историјат грађења и значај овог међународног пута, као и основне планове Краљевске владе о грађешу система нових путева. Изасланик Њ. В. Краља и Њ. Кр. Вис. КнезаНамесника генерал г. Деканева пришао је славолуку са Претседником Београдске општине г. Војином Ђури* чићем и министром грађевина г. д-р Креком, пресекао тробојну траку и рекао: „У име Њ. В. Краља, Кнеза-Намесника и Краљевског Дома, пресецам ову траку за срећу драге нам Југославије и напредак саобраћаја". Присутни су поздравили овај чин клицањем Њ. В. Краљу и Југославији. Претставници војних и цивилних власти, са ми-

нистрима на челЈ', кренули су аутомобилима у правцу Новог Сада. Сличне свечаности, уз присуство дотичних бановинских и градских власти, обавељене су у Старој Пазови, Новом Саду, Суботици, у Хоргошу. Министри са пратњом прешли су кратко време и на мађареку територију. На свима овим свечаностима приређени су министрима живи спонтани дочеци од стране претставника власти и народа. Министри су у својим говорима наглашавали важност овог међународног пута за Војводину, који је веже за Београд и Шумадију. Наглашавали су да је и овај пут доказ колико Београд и влада воде рачуна о Војводини. Г. Бешлић је нагласио да је држава у Војводини израдила неколико великих важних мостова: у Новом Саду, код Земуна и на Дуназу код Панчева; исушила је огромне ритове и баруиггане. На те радове је утрошено неколико милијарди динара.

Слава Опште државне Општа државна болница прославила је своје Крсно Име Св. Врачеве Кузмана и Дамјана 14 нов. у цвећем декорисаној сали лекарске менаже. Славу су посетили изасланик Њ. В. Краља, који Је у исто време био изасланик и Њ. Кр. Височанства Кнеза Намесника. Изасланик Њ. Светости Патријарха био је викарни еписког г. Дионисије. Слави је присуствовао и Министар Социјалне политике и народног здравља г. д-р Срђан Будисављевић. Претседника општине града Београда заступао је сенатор и градски већник г. д-р Јован Радонић. Велики број изасланика разних друштава и установа, као и многобројни пријатељи болнице видно су увеличали импозантност болничке славе. Црквени обред и сечење славског колача извршш је епископ г. Дионисије уз асистенцију неколико свештеника. Црквене песме певао је врло лепо и складно болнички хор. После сечења славског колача, еписког г. Дионисије честитао је славу лекарима и свима службеницима и са неколико бираних речи истакао важну улогу болнице и пожртвовани рад лекара и болничког особља. Г. д-р Велимир Михаиловић, УправНик болнице поздравља изаеланике, делегате и госте и том приликом наводи, како се -болничком проблему до пре четири године није поклањало довољно пажше; стога су болнице биле у тешком стању и у немогућности да одговоре евојим племенитим и самарићанским дужностима према болесницима.

Болнице у Београду Констатује да је тек последњих четири године болнички проблем узет у најозбиљније решаван>е на најширој основи. Изграђује се ново модерно и савремено санитетско законодавство, јер су стари закони својим несавременим одредбама ' само кочили правилан рад у болницама. Зидају се нови болнички објекти, да би се повећао број болесничких постеља и пружила болесницима потребна удобност. Одобравају се већи кредити за унутрашње уређење болница. На крају свога говора, Управник болнице захваљује Министру социјадне политике и народног здравља Господину д-р Будисављевићу на пажњи и предусретљивости коју указује решењу болничког питања и честита славу господи лекари^а, болничарима и осталим службеницима са апелом, да уложе још више елана у своме. раду на корист болесника и болнице. .. ' • После говора Управника болнице узима реч Министар социјалне подитике и народног здравља Господин д-р Будисављевић, честита славу господи лекарима и целокупном особљу са жељом да сви уложе што више труда и пожртвовања у сеој ' тешки посао, а изјављује да ће предузети све што треба да болнице одговоре свом деликатном и самарићанском позиву. Кад је завршен овај званичан део славе, гости су послужени славским житом и богатом закуском, те су се задржали у на)бољем расположењу више од једног часа.

Дан примир|а у Београду

Пре 21 годину, 11 нозембра 1918, закључено је примирје на западном фронту ивмеђу Савезника и Централних сила и завршен крвав светски рат. Сваке године прославља се тај дан у целом свету као празник мира и одаје се пошта многобројним жртвама рата.

Ове године је тај дан прослазљен под нарочитим околностима, у доба када се води један нози светски рат. Зато је ове године тај дан прослављен са мање свечаност^ и у ужим размерама него обично. Грозоте које су се обновиле на фронтовима одузеле су овом дану карактер „празника мира" и он је