Општинске новине

Друш твена хроника

737

* Николај Хенриковић Хартвиг рођен је 1854 на Кавказу, у малој варошици Гори. Отац му је био војни лекар. Млади Николај је завршио философске студије у Одеси врло рано, са навршеном седамнаестом годином. Дипломатску каријеру започео је 1875 при првом департману Министарства спољних нослова (, ; Азијатски департман"). Као млад дипломатски чиновник био је једно време дописник познатог руског листа „Ново време". Критиковао је ондашњу владу због њене млитаве политике на блиском и даљем Истоку. Својим способностима и неуморним радом достигао је брзо положај директора Азијатског департмана и имао је великог утицаја на цело Министарство; за министровања грофа Ламздорфа Хартвиг је био најутицајнија личност у министарству. 1906 Хартвиг је постао посланик у Техерану (Персија), а одатле је премештен за посланика у Београду 14 септембра 1909 г. Самосталан, жив, агилан, смео и интелигентан — он је из Београда знатно утицао на руску спољну

политику Он је сматрао да Русија мора једном да иодели мегдан са Аустро-Угарском Монархијом и настојао је да припреми Балкан за ту дивовску борбу и да га што јаче веже уз Русију. Волео је и ценио необично много наш народ и настојао да му осигура што веће симпатије и код руских водећих политичких кругова и у руској јавности. Настојао је да у руским комбинацијама на Балкану осигура Србији прво место, уверавајући руске одлучујз'ће политичаре да ће Србија увек бити верна руским плановима на Блиском Истоку. Уверавао је стално да руски и српски интереси на Балкану иду упоредо и да се не сукобљавају ни у једном питању. Изненадна смрт Николе Хартвига, — док је још био у пуној снази и у најкритичнијим моментима по Србију, коју је он толико волео и одлучно бранио — одјекнула је болно у тадашњој ■слободној Србији. Умро је од срчане капи у згради аустријског посланства у Београду, баш у моменту кад је тражио објашњење од аустријског посланика Гивла: како ће Аустро-Угарска иоступити према Србији поводом атентата у Сарајеву.

Миодраг Петровић: Карађорђева црква у Тополи (Са XII јесење изложбе у павиљону „Цвијета Зузорић")