Општинске новине

2

Задужбинв Јужносрбијанаца

683

Наумовић, казанџија из Охрида, који су својим трудом и штедњом стекли велико имаше у Коларчевој ул. бр. 9 и основали велику задужбину са фондом за помагање незбринутих занатлија. Димитрије је оценио колико је мучан и тежак положај занатлије у старости, када, изнемогао, не може да привређује, па се први сетио социјалне правде и од свог иметка основао задужбину која помаже занатлије и њихове породице. Зар може бити племенитијег завештања и веће помоћи него омогућити старцу да у последњим данима свога живота има осигурано парче хлеба!

храма Лази Панчи и надгробниј овај вјечног спомена ради положи камен 1838 год." Из овога се јасно види да је ова црква подигнута из средстава која је оставио Лазар Панче, родом из Јужне Србије, и да је за остварење ове замисли био наименован баш Кнез Милош. Овај побожни и родољубиви корак човека Јужне Србије у првим данимастварања самосталне Кнежевине Србије такођззаслужује пажњу. А што се баш Кнез Милош заузео за остварење овога завештања и што је црква Св. Марка пре сто година подигнута баш на оном месту где је читањем хати-

Задужбина Николе Спасића у Кнез Михајловој ул. („Фонд св. Ђорђа")

Идући тако и читајући поједине натписе видимо на северном зиду старе Палилуске цркве Св. Марка мермерну плочу са натписом да „Овде почивају кости Лазара Панче, родом из Катранице (у Јужној Србији), бившег житеља и купца Београдског претставившег се 24 марта 1831 год., као што је светли Књаз Милош по даном Му од почившег Лазара још за живота његова Аманету, од заоставшег имања Лазаревог Божји храм овај Св. Евангелиста Марка у предграђу Палилули за спасеније душе његове у години 1835 сазидати Дао, тако он почивајући му овде Осниватељу

шерифа призната самосталност Кнежевине Србије од странне Турака, може се узети као значајно признање цркви за наш национални опстанак, јер се црквени живот нашега народа развијао упоредо са развитком нашегдржавног живота. Зуб времена чини своје, стара црква Св. Марка ће дотрајати, али ће зато у новој велелепној цркви ускоро песма пропојати. Познати београдски трговац Никола Спасић такође води порекло из Јужне Србије. Нзегов дед је пошао да се склони од зулума баш у времену избијања устанка у Шумади-