Општинске новине

Зацужбине Јужносрбијанаца

685

почива у ослобођеној отаџбини. Његов завет је испуњен и тело му је пренесено у Београд и сахрашено 1923 год. на Топчидерском гробљ у ; у капели коју је још за живота саградио. Почивши Никола Кики родио се 1841 год. у Клисури у јужној Србији. Као дете од 7 год. дошао је у Београд с мајком путујући 15 дана кириџиским коњима. По завршетку основне школе похађао је српску т^говачку школу. Као младић ступио је у бакалску радњу Думе Ђ. Јане, где је показао велику способност у послу, па га зато стриц узме у своју радњу, коју му уступи после извесног времена на самостално управљање. Никола Кики је за кратко време, радом и штедњом, стекао толико да је купио, кућу у Симиној улици. Потом се ожени Евгенијом, ћерком виђеног трговца београдске чаршије, Николе Наумовића из Крушева у Јужној Србији. Евгенија је зналачки помагала свога мужа у свима пословима и била вредна, скромна и штедљива домаћица. Прича се да је она била за то доба једна од интелигентнијих жена, добро васпитана и говорила два страна језика и као таква играла улогу у свима хумано-националним друштвима тога доба. Као трговац, Никола је највише долазио у додир са трговцима и видео многе своје другове изнемогле и болесне како се без средстава за живот муче и злопате. Стога се код њега јавила идеја да тим људима помогне, да оспособи трговце за животну борбу, и, у договору са својом супругом Евгенијом, реши да сву своју имовину завешта Београдској трговачкој омладини за издржавање и школовање трговачких помоћника. Сем тога, по завепггању Евгеније и Николе Кики, Београдска трговачка омладина подигла је болницу у Звечанској улици 1937 године за лечење трговачке омладине. Тако је осигурао трговачкој омладини не само школовање, него и чување и подизање здравља. Евгенија Кики (умрла 1933) завештала је тестаментом повећу суму, као и своју очевину, плац на углу Цетињске и Хилендарске улице, да се на њему подигне дом који се баш ових дана изграђује а који носи име Марије и Николе Наумовића, родитеља Евгеније Кики. Поред омладине, у овај дом биће смештени и изнемогли сиромашни трговци који су остали без икаквих средстава за живот, те ће и они бити збринтуи. Ова задужбина располаже и великим имањем, — са зградом, која се налази на углу Кнез Михајлове и улице Краља Петра, од које се такође троше приходи за циљеве Београдске трговачке омладине. Ванђел Тома, трговац, дошао је из Јужне Србије у Београд 1864 год. Својим радом и штедњом стекао је велико имање на углу Поенкареове и Дечанске улице, некада хотел >,Булевар", које је завештао Српском трговачком друпггву ради издржавања и школовања трговачке омладине из Јужне Србије. Велики Део прихода са овог имања уступа се Бео-

градској трговачкој омладини ради извођења циљева које је тестаментом означио Ванђел Тома. На име издржавања трговачких помоћника и њиховог школовања троши се око динара 150.000 годишње из ове задужбине. Ванђел Тома је умро у Београду 1906 год. Овај племенити човек сетио се и једног знатног момента из наше прошлости у борби за слободу. Својим тестаментом, Ванђел Тома, оставља замашну суму за оно време од 14.000 динара за подизање споменика на Чукур Чесми, као успомену на догађај од трећег јуна 1862 године. И данас, када се дође на раскрсницу Добрачине и Господар Јевремове улице, види се споменик чији је иницијатор Јужносрбијанац, који је желео да укаже поколењима на борбу коју је наш народ водио при војевању за своју слободу... Па зар ови људи са оваквим схватањима не заслужују пажњу и дивљење! Илија Антоновић, гвожђарски трговац, родио се 3 маја 1843 г. у Мелнику у Јужној Србији од мајке Ласкарине и оца Антона Илића. Његови су родитељи морали да напусте родни крај кад је Илија имао 2 год. У Београду је Илија свршио основну школу и потом ступио у радњу брата Панајота. Год. 1875 почео је самостално да ради и уложио у радњу уштеду од 750 дук. и толико позајмице. Илија Антоновић је својим личним трудом успео да створи себи угледно трговачко име. Стога нам он може да послужи за при-

р:

Задужбина Димитрија и Анке Наумовић (Коларчева9) 2"