Општинске новине

Београаске бр општинске номне ,, 40

Чланци и студиЈе V Не Градско поглаварство Пуних пет година је прошло, како се у примени налази Закон о градским општинама, а да извесне његове установе и одредбе још нису довољно разјашњене. Једна од њих, која је унела најве^у пометњу у службеној употреби јесте свакако установа Градског поглаварства. Без ближе дефиниције, потпуно неодређен, чак сасвмм непотребан и сувишан, овај израз је муњевитом брзином улетео у административни саобраћај градских општина, стварају^и немогуће конфузије ча.к и код правника који су градски службеници и чиновници. Примера ради нека ми буде допуштено да наведем један случај ове пометње, који ће најбоље илустровати до ког је степена она развијена. Претседник једне градске општине на изборима од 11 децембра 1938 године изабран је за народног посланика. Кад је свршена верификација мандата у Народној скупштини, он је имао да се изјасни, да ли задржава посланички мандат или положај претседника Општине. Он је с тим изјашњењем одуговлачио, као у осталом и сви тадашњи претседници-посланици, и кад сам га једном приликом упитао шта ће од то двоје изабрати, одговорио је: ,,Па ја не морам давати оставку. Ја сам претседник градског поглаварства, а у закону пише да само претседници општина морају да се изјасне, који положај задржавају. Према томе ја могу остати и претседвик и народни посланик." — Овоме треба само додати да је овај „претседник Поглаварства" дипломирани правник једног угледног универзитета на страни, па онда оценити степен пометње, коју је створио овај законски термин, чак и код лица која имају стручну спрему. У Општини града Београда овај израз се такође веома много употребљава, и скоро увек погрешно. Толико пута смо читали на прогласима Општине и у њеним званичним актима потпис: „Претседник Градског поглаварства". Тако је овај нови израз, потпуно непознат и необичан за прилике предратне Србије, толико одједном постао фамилијаран, да се градски службеници од њега просто не одвајају. Време је међутим да се мало ближе загледа у ово питање, како би се пресекла погрешна и непотребна употреба овога термина.

— него Градска општина О овом питању у београдској штампи није много писано. Од наших јавних радника који се баве питањима јавне администрације свега су двојица свратили своју пажњу на ово питање. Прво је г. д-р Лаза Кости^ у „Савременој Општини" у бр. 1—2 за јануар и фебруар 1938 објавио чланак под насловом: „Градске општине и градска поглаварства", а затим је г. Негослав Оцокољић, у часопису „Полиција" у бр. 4 за месец април 1938 објавио чланак: „Назив општинског надлештва". Г. Костић је у наведеном свом чланку истакао погрешну и површну употребу назива „Градско поглаварство" закључујући при крају да тај израз највише одговара ранијем изразу ,,Општински суд" који је постојао по ранијем србијанском закону о општинама. Не изјашњавајући се за или против овог израза г. Кости^ је само изнео неколико апсурдности у употребљавању овога израза од стране градских општина. Г. Оцокољић је у своме чланку покушао да објасни и донекле оправда назив: „Градско поглаварство", али је одмах наишао на тешкоћу, која произлази из Закона о општинама, у коме нема специјалног назива за општинско надлештво — ве+1 се оно назива „Општинска управа". Г. Оцокољић пледира за назив „Општинско поглаварство" за општине, аналого „Градском поглаварству" за градове. У колико је г. Кости^ драстичним примерима навео сву комичност употребе израза „Градско поглаварство", г. Оцокољић са своје стране није навео непобитне аргументе, због којих би општинско надлештво требало да носи други назив, а не онај који чини његову суштину и који је био одома^ен и код нас и у другом свету. Не може се јасно видети чему има да служи избацивање речи општина из општинске службене употребе. Зашто не треба рећи: Општина града Београда него Г радско поглаварство — Београд? То питање није расправљено и било би у реду да редактори Закона о градским општинама ово објасне, како би бар њих схватили, кад је закон због своје непотпуности испао несхватљив. Израз Г радско поглаварство помиње се у Закону о градским општинама само на два места и то у § 95 тач. 4, где се спомиње организација градског поглаварства, и § 96 при крају лрвог