Општинске новине

18

Београдске општинске новине

■бор инструмената није било тешко извршити, наравно прзма суми која је била зато на ра•сположењу. У Европи и осталом свету знало се ,,шта они бележе" само јз то требало прилагодити за наше потребе. Израђен је био и план за подизање скромног павиљона да задовољи првз потребе наше сеизмолошке службе. Радили су га: пок. Андра Стевановић ректчзр 'Универзитета и архитекта г. Момир Коруновић. Већ је била расписана и лицитација за зидање тога павиљона (1908). Све је већ било спремљено само још није било места (плаца) на коме ће се тај павиљон подићи. Молба је већ у своје времз била поднесена Општини града Бзограда, али још није била решена. И код тога питања било је неколико перипетија. Најзад захваљујући трећем човеку, који је имао разумевања и за ове врсте послова, пок. Велисаву Вуловићу онд. претседнику Београдске општине и већини ондашњих општикских одборника, и то је пи:а &е решено повољно. Он јз взћ 27 августа 1908 под А Бр.13829 наредио надзорнику општинских добара да у споразуму са Управом Завода одреди на Ташмајдану (на Старом Гробљу) мес.о гдз ће се подићи зграда Сеизмолошког завода, Већ 6 септембра исте године издао је налог надзорнику под АБр. 14272 да у списку општинских добара прибележи одобрење земљишта за зидање зграде Сеизмолошког завода. Темељ зграде, без нарочите свечаности, ударен је 10 септембра 1908 а зграда довршена у мају 1909. Првобитни је изглед те зграде прзтстављен на сл. 2. Од јула месеца 1909

Сл. 2: Првобитни изглед Сеизмолошког завода 1909.

отпочела је инсталација инструмената и завршена 8 августа 1909 год. Свакако случај је хтео, да они већ 9 августа 1909 запишу једну трусну катастрофу са са епицентром у Западној Анадолији. После 3 године је посао у Сеизмолошком заводу био толико развијен, да су простори завода били недовољни. Како је Завод веП

Сл. 3: Изглед Сеизмолошког завода 1912 год.

био стекао добар глас систематским радом, сада није било тешко измолити проширење саме зграде. Од конца јуна до краја 1912 год. подигнут је један спрат изнад одељења за канцеларију са два нова радна нростора. Тадашњи изглед зграде престављен јз на сл. 3. Одмах затим настале су тешке прилике за Србију, што је унеколико утицало и на сам рад Завода, који је и даље вршио сву службу беспрекидно. Већ ујесен 1915 обустављен је сваки рад. Инструменти су укочени, оригинална документа су склоњена на добром месту. За време окупације 1915—1918 у згради Сеизмолошког завода био је смештен један део непријатељске аутокоманде. За то време је учињено доста штете нарочито на инструглентима и њиховој инсталацији. Опустела зграда после одласка непријатељске војске, искварени и поломљени скупоцени апарати, искидане везе разних спроводника инсталационе мреже и многе друге штете сачекало је повратак потписатога крајем 1919 год. Уједињењем је приширена и организација сеизмолошке службе у Србији на целу територију Краљевине Југославије. Због то1 а су простори које је имао Завод после последњег проширења (1912) постали недовољни. Наступила је потреба за више радних простора. Тако је 1926 год. подигнут приземни део зграде изнад подземних просторије у којима су

Сл. 4: Изглед Сеизмолошког завода 1926 год.