Општинске новине
Зимски спортови све више напредују у Београду
Кошутњак под снегом
Последњих година Београђани су веома заволели зимске спротове. Нарочито је смучарство узело маха. Овом лепом зимском спорту посвећивали су своје слободне часове и стари и млади. Нарочито су се даме одушевиле, и у њиховим редовима све више је растао број присталица зимских спортова. Београђани су, међутим, муку мучили са снегом. Последњих година дуго су чекали да се падине Кошутњака, Топчидера, па чак и Авале забеле. Дешавало се да се небо натушти, да почне да веје снег, али би се радост многобројних смучара брзо претворила у разочарење, јер би снег одједанпут престао да пада, време би се променило и отоплило. Па ипак, Београђани сваке зиме задовољавају своје тежње за смучарским спортом. Раније су одлазили у Словеначку и смучали се у Крањској Гори, на Планици или Покљуки. Последњих година, међутим, све мање их путује тако далеко. У Србији има исто тако погодних и живописних терена као и у Словеначкој. Има чак и бољих. Копаоник је, на пример, претстављао право откровење за бео-
градске смучаре, а исто тако Златибор, Бесна Кобила и друге планине. Читаве чете смучара одлазиле су сваке суботе на српске планине и одушевљавале се на снежним падинама смучарским спротом и лепотама зимских пејсажа. Ове године зима је, међутим, као ретко када била наклоњена београдским смучарима. Снега је нападало у изобиљу. Од раног јутра до увече Кошутњак, Топчидер и најближа околина престонице проламала се од задовољних узвика смучара. Трамваји су били препуни. Све је хрлило ка снежним пропланцима да би у смучању и радостима зимскога спорта заборавило свакодневне тегобе. Може се слободно рећи да је смучарски спорт данас најпопуларнији у широким народним слојевима. Ниједним другим спортом Београђани се толико активно не баве као смучањем. Футбал, тенис, лака атлетика и други спортови имају врло много присталица. Свет се, међутим, задовољава да дође на футбалско игралиште и присуствује узбудљивим футбалским утакмицама, али, сем омладине, други се не баве активно футбалом. Са смучањем ситуација је сасвим другојачија. И старо и младо, и мушко и женско навлачи смучарску опрему, пребацуЈе смучке преко рамена и одлази на смучарске терене да проведу неколико веселих часова на чистом ваздуху. На тај начин постиже се оно за чиме пропагатори зимских спортова и спорта уопште највише теже: да се спорт популарише у ширину, међу све друштвене слојеве, да се сви баве смучањем и на тај начин јачају своје мишиће, челиче своје здравље и налазе оно благотворно смирење нерава и духа које је могућно само у спорту. У Београду су олрЖане и ваЉне смучарске угакмице Изванредне снежне прилике искористили су и многи београдски клубови. Уместо да одржавају своје међуклупске утакмице на Авали или Копаонику, као што је то било ранијих година, када није било снега, овога пута одржане су све значајније међуклупске утакмице у престоници. Прво је „Југославија" одржала пропагандне утакмице у Кошутњаку уз учешће врло много смучара. Одзив гледалаца је изненадио и саме приређиваче. Међутим, још више света било је на утакмицама које су организовали чланови „Севера". Првипут у Београду одржано је такмичење у слалому. Тако се пружила приликаБео-