Општинске новине

82

Бео градске општинске новине

вано, израз живота и елана, а мртва риба да заудара на гњилеж и распадање и да изазива импресију смрти, — што је све сасвим јасно, логично и познато, али што опет није ни јасно, ни логично, ни познато многим и премногим нашим савременим сликарима. Интересантни су и њени ракови „Скампи", које она много и, изгледа, веома радо слика. И у портретима госпођа Живановић показује лепе резултате. Међу њима се на овој изложби нарочито истиче „Портре госпође X" (бр. 8), по солидно, скоро академски солидно, простудираним детаљима. То исто се не би могло рећи и за пастел (бр. 10) „Мој син", који делује и сувише безживотно, управо дрвено. Пејсажи госпође Живановић одају сликара који уме да гледа и да види природу онако каква она стварно јесте. То најбоље сведочи њен „Београд" (бр. 9) у којем она даје делић Београда за време једног очајно суморно кишног дана. Облаци на тој слици, што и јесте најизразитија карактеристика таквог дана, приказани су управо мајсторски.

Госпођа Живановић је једна од веома ретких београдских сликара-аматерки, али њени радови ни мало не одају да она није прошла кроз редовне академске студије. Као ученица госпође Бете Вукановић, она је солидно савладала све потребне елементе сликарске технике и као таква има већ дужи низ година приступ на редовне Пролетне и Јесење изложбе београдских уметника. Далеко _од чистог мајсторства, Г-ђа Живановић је исто тако далеко и од друге крајности — претераних и немотивисаних модернистичких експеримената. Не радећи ни под чијим изразитим утицајем, ока је успела да својим сликама да свој лични пзчат. Радећи већ дужи низ година скромно, без велике галаме и рекламе, о::а је исго тахо скромно приредила и ову своју трећу колективну изложбу у Београду, после доста лепих успеха на својој првој колективној изложби у Каиру и другој у Риму. Звонимир Кудунџић

Милка Живановић: Београд — Преглед из мог атељеа