Општинске новине

Политичка хроника

Београд и осма балканска конференција

Почетком месеца фебруара ове године одржано је осмо редовно заседан>е Сталног савета земаља чланица Балканског споразума. За то заседање изабран је Београд, иако је прошлогодишњи претседник тога међународног инструмента био румунски министар спољних послова, а његов овогодишњи наследник турски претставник. И у дипломатском свету, који има своју логику, своје назоре, много ое расправљало о томе зашто баш да Београд буде изабран као седиште овогодишњег заседања Балканског споразума од кога су очекиване одлуке не само по мир и безбедност овога дела нашег континента него и по даљи развој догађаја у Европи. Међутим, овим избором хтело се — једнодушном сагласношћу свих партнера — јавно признати Београду онај симболички значај који је он утиснуо у своју интербалканску политику још пре неких осамдесет година. Тај град имао је некада да са обала

Саве и Дунава брани хришћанску Европу од муслиманске најезде. И у колико се османлијство повлачило са континента, тај исти Београд добијао је и нову мисију: да послужи као брана против других европских империјализама чији су циљеви постајалк све јаснији. И најзад од те свеопште европске улоге Београд је добио и једну другу: националну, јужнословенску и балканску улогу. Један од видних доказа тога пионирства налази се у оном племенитом коњанику који и данас пркоси догађајима пред Народним позориштем: управо на оном месту на коме се решавала судбина једне вазалне кнежевине и једног вековног царства. И доцније, ма колико био заузет својом искључиво националном мисијом, Београд никад није напуштао своје планове о интербалканској сарадњи као јединој гарантији одолевања свакој најезди и свакој политици са Запада, Истока или Севера. Можда су догађаји за последње две деценије донекле успорили

Дочек чланова Савета Балканског споразума у Београду (у првом реду: претседник Београдске општи не г. Војин Ђуричић у разговору са Министром иностраних послова г. д-р Цинцар-Марковићем)