Општинске новине

9*

Културна хроникз

155

издања, у којима су забележена не. само сва п-осматрања која се даноноћно врше на нашем небу и која •су дала податке за читаву мрежу сличних посматрања светских установа ове врсте, него су објављена и знатна астрономска откоића. Годишњак нашег неба Астрономске опсерваторије (у једанаест књига), практични Наутички годишњак, који служи нашим поморцима да се на својим удаљеним путовањима снађу (у седам књига), а варочито Мемоари наше Опсерваторије и њени Билтени (у више књига), — понос су не само наше Астрономске опсерваторије него и целокупне наше науке. Када узмемо у обзир и остале научне радове г. Мишковића, раоејане по издањижа наших академија, и по икостраним установама ове врсте, можемо слободно рећи да је г. Мишковић, у правом смислу речи, творац систематских астрономских посматрања и истраживања код нас и учвршћивања њихове сталне везе са светском науком."

Г. д-р Војислав Мишковић је прочитао своју приступну беседу: „Улога астрономије у сарадњи са осталим наукама". Необично концизним и ја-сним стилом, г. Мишковић је изнео везе између астрономије и других наука, истичући оно чиме је астрономија, својим открићима, задужила друге кауке, као и оно чиме су друге науке задужиле астрономију. Прва наука која је задужила астрономију јесте математика. Присне сарадничке везе постоје одавно са физиком. Г. Мишковић затим истиче сарадњу астрономије са геодезијом, геологи;ом и другим наукама, наводећи увек карактеристичне и занимљиве примере. Г. д-р Александар Белић прогласио је г. д-р Мишковића за правог члана Српске краљевсхе академије науке. Публика је срдачно поздравила приступне беоеде о5а ноза члана Академије.

Француски дом у Београду отворио је чувени француски књижевник г. Жорж Диамел

Француска влада откупила је зграду бившег хотел „Паласа", Топличин венац бр. 23, и ту је организован Француски дом, у коме ће се неговати културне везе између француског л југословенског народа. То ће бити центар културне размене између Југославије и Француске, под покровитељством Београдског уни-

Француски дом (раније хотел „Палас")

верзитета и Сорбоне. Цела зграда је преправљена и свеже обојена. Прилагођена је сврси за коју је намењена. Француски дом је отворен једном пријатном свечаношћу 19 фебруара т. г. Отворио га је г. Жорж Диамел, славни француски књижевник, члан Француске Академије наука, који је нарочито због тога дошао у Београд. Свечаности је присуствовао француски посланик г. Брижер, претставници наше државе, претставници Српске краљевске академије наука, београдског университета и других културних установа. Г. Жорж Диамел је одржао врло лепо, духовито, ведро предавање о француској књижевности. Између осталог, рекао је: „Француска књижевност Седамнаестог века и доцније — то је слика човека.. Французи су најнедисциплованији народ, каже се. Да, то је и истина, али и није! У ситним стварима, Французи су, збиља, недисципловани. Међутим, у стварима духа, нема дисциплованијих људи. За четири века наше кшижеввости, наши писци су радили сложно, дисциплиновано, у екипама (ако могу да кажем) на једном великом делу. Инструменат књижевности то је језик. Они су, дакле, сви радили прво на њему, на његовом богаћењу, на лепоти речи, али оних речи које излазе из народа. Ту лепоту речи које излазе из народа, они су знали да цене као у једној финској народној поеми... Они су знали да презиру све рогобатности језика, и, нарочито, све оне краћенице... као, р ецимо, Г епеу... Дакле, наши стари писци направили су јединствен, велики језик. Код нас не постоји,