Општинске новине

Срби и Румуии у прошлости и садашњости — Предавање г. д-р Јована Радонића приликом отварања Југословенско-румунске трговинске коморе у Београду 17 марта 1940 —

Иако прве везе и односи између српске и румунске династије датирају тек од XIV века, интимних веза између српског и романског елемента било је још од првих столећа средњега века. Румунски народ формирао се у непосредној близини нашега народа, онде где је у јужноподунавским крајевима био најшири појас латинскога говора, дакле од прилике у данашњем Срему, Србији, Косову и западној подунавској Бугарској. Румунски је народ балкански народ. Постао је од римских колониста који су примили у себе многе елементе илирске и словенске. Када се, наиме, наш народ дефинитивно населио на Балканском Полуострву почетком VII века, почело је полагано и постепено претапање многобројног романског елемента у унутрашњости Полуострва. Још у XII веку помињу се у повељама Немањи^а многобројна румунска имена, али изгледа да су ве^ у првој половини XIV века ови Румуни говорили српским језиком. Дуже су се држали Власи у хрватском приморју, јер су они још и у XVI веку делимично говорили романски. Тако смо ми, изграђују+1и током векова своју народност, примили у себе много романских елемената, што се доста опажа и на спољним знацима наше расе. Када су крајеви данашње Румуније (Влашке и Молдавске) очиш^ени били од турских Печенега и Кумана, опажа се, од краја XII века, интенсивно струјање румунскога елемента у те крајеве и у Ердељ, некадашњу Да«ију цара Трајана. Овај румунски елеменат појачао је заостатак некадашњих римских колониста у Ердељу и у северинском Банату, који су онде вековима таворили у планинама, издржавши навалу Гота, Хуна, Гепида и Авара. Али, тај румунски елеменат, свеж и за живот способан, током векова прогутао је многобројни јужно-словенски елеменат у Ердељу, који се онде налазио од друге половине V века. Трагови тога јужнословенскога елемента у Ердељу очували су се данас још једино у словенској топографској номенклатури тих крајева. Колико смо дакле на Балкану добили на рачун романског елемента, тол^ико смо изгубили на нашу штету у- Ердељу и у северинском Банату. Јужнословенски утицај на Румуне био је снажан толико да се он опажа и на праву и на првобитној организацији румунској у Ердељу и северинском Банату. Народне румунске старешине у тим крајевима, пре него што су Румуни формирали сво-

ју државу у Влашкој (XIII век) и Молдавској (XIV век), зову се кнежеви (у повељама шсЈјсех уе1 Кепегп). Кнежеви су били старешине румунских села, па како је то достојанство наследно било у појединим породицама, од сеоских кнежева формирало се племство. Територије неколико кнежина формирале су област којој на челу стоји војвод, дакле опет српски назив. Прве политичке организације у румунским земљама (војводине) опажају се у северинском Банату, дагеле западно од реке Олта, половином XIII века, а убрзо и у земљи источно од Олта, која се зове 1егга Тгап$а1рта, а румунски ,,цара Мун^ењаска". Ујединивши пред крај XIII века северински Банат са земљом источно од Олта, засновао је влашку кнежевину војвода Басараб, који је дошао из Ердеља. Пошто је изабрао Арџеш за столицу нове кнежевине, постао је Басараб заснивач династије Басараба. Формирање молдавске кнежевине пада нешто доцније, у XIV век. И овде је формирање државе извео румунски елеменат с оне стране Карпата, из Марамуреша, где је испред снажне популације румунске устукнуо такођер словенски елеменат. Заснивач молдавске кнежевине био је румунски војвода из Марамуреша, Богдан, који је ударио своју престоницу у Сучави. И једна и друга кнежевина имале су одмах на почетку да издрже борбу са угарском краљевином. Ова је, наиме, хтела да распростре своју врховну власт над њима, сматрајуки да има права на то, пошто се добар део Румуна у новим кнежевинама доселио из крајева у Угарској. Опасност од Угарске и нагнала је влашког кнеза Александра I (1330-1364) да влашку цркву потчини патријаршији у Цариграду (1359), добивши два митрополита: једнога у Арџешу (доцније у Трговишту) а другога у Северину. Убрзо по том, доспела је угровлашка митрополија под јурисдикцију охридскога архиепископа. Неко време, у XV веку, налазила се угровлашка митрополија спет под јурисдикцијом цариградске цркве, а од 1456 опет под јурисдикцијом охридске архиепископије. Ступање угровлашке митрополије под јурисдикцију охридске цркве отворило је широм врата јужнословенском утицају. Тај утицај би^Ке нарочито појачан интимним везама српских династа са влашком династијом, а нарочито радом Србина Никодима, о чему ^е одмах бити речи. Молдавска митрополија, формирана пред крај XIV века, доспела је такође под цариградску