Општинске новине

186

Београдске општинске новине

не сироте праунуци Херцега Стефана који је био у вриеме минуто господар Херцеговине. . . а сада у ово вриеме хране се код госпоцтва ми од богоданога ми имања". Када ово знамо, јасно је чијим су настојањем кнез Александар и жена му Роксанда постали, 1657, ктитори манастира Милешева, Роксанда је у том погледу пошла за примером своје мајке Јелене која је, поале смрти свога мужа Петра, подигла једну цркву у Сучави и две цркве у Ботошанима. За време владе влашкога кнеза Радула IV (1495—1508) прешао је у Влашку један од последњих изданака лозе Бранкови-Ка, јеромонах Максим, раније деспот Ђорђе. Кнез Радул поверио је Максиму управу над угровлашком митрополијом. Утицајем Максимовим подигнута је била прва српско-словенска штампарија у Влашкој и доведени за њу српски штампари из српских земаља. Та штампарија, као што смо видели, поред других, снабдевала је цркве у Влашкој и Молдавској српско-словенским књигама. Са Максимом и мајком му Адђеиином дошла је на влашки двор рођака Максимова, МилицаДеспина, која се, негде на почетку XVI века, удала за Њагоја Басараба V (1512—1521), заснивача манастира Арџеша. Кнез Њагоје богато је даривао светогорске манастире, а тако исто помогао је „владику" Максима у подизању манастира Крушедола у Срему. Ћерка Њагојева и Миличина, Стана, удала се за кнеза молдавскога Стефана IV (1517—1527). По свој прилици, са овом Станом отишла је у Молдавску поменута Јелена ко1а ће се, доцније, удати за молдавскога кнеза Петра IV Рареша. Изгледа да је са Максимом и Анђелином, поред Милице-Деспине, дошла у Влашку и једна к^и Димитоија ЈакшиКа који је, 1510, погинуо у Сибињу у Ердељу. Она се 1504 удала за синовца кнеза Радула IV, Првула, господара Крајове. Поред ових династичких веза било је и других. Многе Србе употребљавали су влашки кнежеви у дипломатским и доугим мисијама. У бурним догађајима крајем XVI и почетком XVII века истиче се вогсковођа Ђорђе Рац, по свој поилици од лозе банатских Бранковића. Овај Ђорђе са својим српским одредом био је у служби славнога влашкога кнеза Михаила Витјазула. Играо је, даље, веома значајну улогу у борби кнеза Михаила са царем Рудолфом II око Ердеља. После смрти великога кнеза Михаила Витјазула, који је за неко време држао и Влашку, и Мошдавску и Ердељ, прешао је Ђорђе Рац у службу ћесара Рудолфа II, називају^и се поносито оберкапетаном -ћесарове војске у Ердељу. Други члан ове породице БранковиКа био је Сава, даровити православни митрополит у Ердељу. Његов брат Ђорђе, потоњи граф и изабрани деспот српски, живео је неко време на двору влашкога кнеза Шербана Кантакузена (1678—1688), чију сам владавину у своје време објаснио у једној студији на румунском у издању Рум. Академије. Кнез Шербан признавао је Ђорђа БранковиКа својим рођаком. У Букурешту написао је Ђорђе кратку хронику на румунском језику и прибирао

градиво за своју велику хронику коју Ке написати доцније у затвору у Бечу и у Хебу у Чешкој. Па и доцније, у XIX веку, одржавали су Карађорђевићи и Обреновићи интимне везе с влашким и молдавским господарима. Кнез Милош имао је велика добра у Влашкој, на којима је доста времена проводио док је био у иностранству ван Србије. И када је, у јануару 1859, пуковник Александар Куза изабран био за кнеза Влашке и Молдавске, те овом персоналном унијом ударен темељ реалној унији, и потоњој Румунској Краљевини, стари кнез Милош био је међу првима који је похитао са честитком кнезу Кузи због сретног почетка спајања двеју румунских кнежевина. Када је мзгледало да &е Турска, после избора Карла I Хоенцолерна-Сигмарингена за кнеза Румуна (у мају 1866), напасти Румунију, кнез Михаило доставио је одмах меродавним факторима у Букурешту да ће помо^и Румунију ако би је Турска напа.ла. По примеру старих, и Обреновићи почели су да ступају у родбинске везе са угледним руллунским породицама. Тако је син Јевремов а синовац кнеза Милоша, Милош, оженио се Румункињом Маријом Катарџи. Из тога брака родио се у Марасешче у Влашкој, 1854, кнез и потоњи краљ Милан Обренови+1. Угледавши се на пример старих Немањи&а и српских деспота, пок. Краљ Александар I Ујединитељ оженио се румунском књегињицом Маријом. Ова женидба одушевљено је поздрављена у читавој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а исто тако и у Краљевини Румунији. Том везом, несумњиво, старе и интимне везе са суседним румунским наподом још су се боље учврстиле. Удружене и спојене везама искренога пријатељства, Краљевина Југославија и Краљевина Румунија корачају заједно и опожно у овом тешком времену, насталом после великога Светскога рата. Тако је 7 јуна 1921 потписан југословенско-румунски уговор о одбранбеном савезу, после чега су регулисане границе у Банату између Румуније и Југославије. Као чланице Мале Антанте, и Југославија и Румунија, следујуКи примеру из прошлости, корачају вазда заједно. Мала Антанта поклањала је нарочиту пажњу и економним питањима, особито на конференцијама у Букрешту и Београду 1929, када се радило о економском трипартитном споразуму, као и о интелектуалној сарадњи две пријатељске земље и Чехословачке. Тешња сарадња између Југославије и Румуније изведена је још боље у фебруару 1933 пактом о организацији Мале Антанте, којом је установљен Савет држава Мале Антанте, састављен од министара иностраних послова дотичних држава. Овом Савету придодан је и један Привредни савет држава Мале Антанте ради постепеног координира.ња привредних интереса трију држава. Овај стални привредни савет наставио је живо свој рад у Букурешту већ идуће 1934 године, имајуКи нарочитих тешкоКа због сл>ичне привредне структуре земаља Мале Антанте, особито Краљевине Румуније и наше земље. Исте те године,