Општинске новине

196

Београдске општинске новине

неколико година лапташем у Дунаву, у близини Бачке Паланке, а купио је један земунски рибарски трговац. Морупа долази у наше воде из Црнога Мора. У одређено време она из мора улази у пространу област мешавине слане морске и слатке речне воде у многобројним рукавцима дунавске делте. Т а је област обрасла непрегледном шумом од високе трске и других водених биљака, и у тљој сз моруна напуни паразита (ситних пијавица и црвића) који се нахватају по површини њеног тела, нарочито по трбуху, испод пераја и око шкрга. Да би се од њих чистила, она одатле улази у дунавске рукавце, тражи у њима чисту и брзу воду, плива уз ову чешући се успут о камење и друге предмете на које у путу наиђе, допире до брзих ђердапских вода и ту нарочито заостане, наишавши на оно што јој треба. Те су је воде дотле доста очистиле; она тада ту у ђердапским водама прилегне и остаје дуже време да се одмара. Ако дотле није довољно очишћена од паразита, она продужује пут уз Дунав, па покашто допире и до београдских вода, а тера и даље, али то бива врло ретко. Пре регулације Ђердапа моруна није била реткост у београдским водама, а у првоме чланку наведено је колико је било њено изобиље у њима. После те регулације ње је код нас бивало све мање, и данас је у нашим водама она одиста велика реткост. На Доњем Дунаву она се лови великим морунским удицама кованицама, за које су везани пловци којих их држе уздигнуте на кратком одстојању од речног дна. Те удице закачују рибу у пролазу, а о њих се и она сама чеше да би скидала паразите са себе. У нашим горњим водама моруну је понекад ухватио и лапташ, који би она врло лако могла провалити кад би осетила да је ухваћена; али то је, по рибарима, врло глупа риба која није свесна своје снаге и коју је лакше увући у чамац него крупног сома. Остале од напред наведених врста риба ретке су у београдском риболовном подручју и немају никакву економску вредност. Младица је дринска риба која покашто залута из Дрине у Саву, или је у ову избаци набујала притока; хватана је у Сави до 15 килограма тежине, али врло ретко. — Гиборт је једна риба која у Дунав улази из Црног Мора, па пловећи уз воду допре и до београдских вода. Доњо-дунавски рибари је зову још и „скумрија", али то ређе. Облика је и боје наше рибе јазаве (протфиша), само је ужа од ове. То је сезонска риба; у рано пролеће она улази из мора у Дунав, плива средином реке и на простору испод Ђердапа хвата се у то време у великим количинама. Одатле узводно постаје све ређа, па се у београдским водама ухвати тек понеки комад, и то искључиво мрежом (лапташем, пирићем или влаком). Има ситне коске које ишчезну кад се риба приуготови како треба, а месо јој је врло пријатног укуса. Београдски рибари, кад

је улове, не продају је, већ је задржавају за себе. Сушена на диму или сунцу такође је врло пријатног укуса. — Јегуља је такође врло ретка риба у Сави и Дунаву. Н>е у ранија времена ту није никако било. Пре неких шесдесет година убачено је у Саву код Сремске Митровице и у Дунав испод Будимпеште неколико буради ситних јегуљица; оне су се растуриле по тим рекама, расле у току година, и с времена на време је по који комад био хватан, већином на удицу. Као што се зна, јегуља се не мрести у слаткој води; ове што су убачене у Саву и Дунав само су расле. Једна је од тих јегуља уловљена пре две године, лети, и била изложена на рибарској изложби у Београду. — Кркуша и пеш су две ситне рибе које залутају у Саву или Дунав из какве речице или потока, или их у те реке сјури бујица. — Сунчаница је рибица која је пре триестину година донесена у наше воде из Америке, а данас је расплођена и постала штетна за другу кориснију рибу. По облику је слична карашу, али има на леђима бодље као гргеч, а нарасти до десет сантиметара. Боје је жуто зелене, са наранџастим бочним пегама и повећом загаситом мрљом око главе. — Американско сомче, које не расте више од коју стотину грама, а има чврсто и укусно месо без костију, такође је донесено из Америке и пупггено у славонске и хрватске вештачке рибњаке. Али се ту тако нагло размножило, да је постало опасност за другу, економски много важнију рибу, па се у свима рибњацима морало уништавати. Један део тих сомчића допро је до Саве и Дунава, где се покашто ухвати по који комад, премда врло ретко. — У Сави и Дунаву се покашто мрежом ухвати једна врло ретка рибица, коју неки зову царска риба, са изванредно лепим бојама крљушти, плавим, зеленим, црвеним и жутим. Велика је реткост, али је хватана. Писац ју је у два маха уловио у Дунаву на Галијашкој, преко куле Небојше. — Слепак је једно ситно рипче, налик на шламбајсера, које поред свега тога што је врло мало, остаје и у реткој пређи, пресавијено преко окца пређе. То су врсте и варијетети риба које живе и лове се у београдском риболовном подручју; осим њих нема никаквих других, а све су оне у тим водама хватане, неке као обична риба које има у изобиљу, друге као већа или мања реткост. Једне од њих имају доста велику економску важност за становништво Београда и околине; друте су без икакве практичне вредности, али су од научног интереса, кад треба знати које све рибе живе у одређеној воденој области. Писац може поуздано тврдити да до сад није постојао потпун и тачан преглед риба што се лове у београдским водама, било као економски важне, било као реткост у тим водама. А он мисли да је на своме месту изложити га у званичном листу града који је центар рибарства за околне воде. Михдјдо Петрозић проф. Универз. у пенз.