Општинске новине

Културна хроника Гостовање Француске комедије у Београду

Чланови Француске комедије боравили су у Београду од 24 до 26 марта — дванаест уметника и уметница и 7 техничара. Приказивали су у згради Народног позоришта код

Г-ђа Мари Бели

Споменика две претставе: Молијеровог „Мизантропа'' и Расинову „Андромаху", а у дворани Коларчевог универзитета приредили су матине француске поезије. Међу француским глумцима налазила се и славна француска филмска звезда г-ђа Мари Бел, која је привлачила нарочиту пажњу публике. Најстарији од глумаца г. Жан Јонел уписао се, у име Француске ком>едије, у дворске књиге у Маршалату Двора. БАНКЕТ ПРЕТСЕДНИКА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Г. ВОЈИНА ЂУРИЧИЋА У ЧАСТ ФРАНЦУСКИХ ГОСТИЈУ Претседник Београдске општине г. Војин Ђуричић приредио је свечан ручак у хотелу на Авали у част француских гостију. Ручку су присуствовали, поред г. Ђуричића и француских гостију: француски посланик г. Бри-

жер, чланови Општинског културног одбора (градски већници гг. д-р Лукић Живан, Маринковић Рајица, Матић Илија, Јелисавчић Благоје), шеф кабинета Претседника општине г. Љуб. Нинић и неколико виших општинских чиновника, управник Народног позоришта г. Милан Предић и директор драме г. д-р Милачић са неколико чланова драме, претставници Министарства просвете гг. Јован Алексић и Велмар Јанковић, претставници друштва пријатеља Француске гг. Стеван Павловић, М. Ибровац и д-р Светислав Петровић, д-р Миљанић, и још неколико угледних гостију. Пред крај ручка одржао је г. Војин Ђуричић поздравни говор на француском језику, у коме је, из?леђу осталог, рекао: — Београд је срећан што може да поздр:ви чланове Француске комедије у нашој земљи. Срећни смо утолико више што између Југославије и Француске, боље рећи између Ср5а и Француза, посто;е старе везе пријатељства. Ми смо срзћни што се одржава ова мала културна манифестација и ја желим, а то није само моја лична жеља, већ општа жеља нашег нарзда, — да овакве манифестације не буду ретке и изузетне и да се учини напзр за проЈужеше културне везе наше две земље. Светски рат је сјединио велики број наших људи, ко'и су учнли у Француској са Французила и наша је дужно:т после судара, кзји се је тахо срећнз зазрлио, да се постарамо да се нзстави та интелектуална сарадња између две наше земље. Један кзрак на томе п/ту је стварање Францускзг института у Београду, који тежи да оствари те жеље. Желим да оео гостозаше чувене Француске комедије, са старим традицијзма и старом славом, буде обележено аплаузом ко;'и заслужује и да то буде наставак шеног успеха. Подижући чашу изражавам жеље за успех ваше леле земље, за будућност француског народа и француске државе!... Француски гости су пропратили одушевљеним аплаузом овај говор. У име француских уметника одговорио је г. Ђуричићу г. Жан Јонел. Захвалио је г. Ђуричићу на здравици и на дочеку. Каже да су га речи Господина Претседника узбудиле, утолико више што је лично везан успоменама за нашу земљу. Г. Јонел спомиње да је био борац на солунском фронту, па додаје: — Безан сам утолико више за ову земљу што је она српска и што је иатапљена и са неколико капи моје крви... Кад вам то кажем, мислим да нема потребе ишта више да додам, јер је то мо,'е убеђеше и тако дубохо осећам... Слушаоци су поздравили срдачно говор г. Јонела. Управник Народног позоришта г. Милан Предић поздравља француске другове. Каже да није први пут да нам Француска коме9 *