Општинске новине

246

6 еоградске општи нске новине

Г. Жан Јонел

чуЕена Бомаршеова политичка сатира „Фигарова женидба", за коју се сматра да је убрзала француску револуцију. Може се без претеривања рећи, да је Француска комедија имала важног удела у свима крупнијим догађајима француске историје. Њена историја је повезана са историјом Луја XIV, француске револуције, Наполеона I (који је у царском Кремљу у Москви потписао чувени „московски декрет" о организацији Француске комедије на задружној основи), са историјом највећих француских реформатора. Она се обнавља непрекидно, и по репертоару и по глумцима, развија се, иде напред. Има у себи неку чудну динамику. У њој се обраћа велика пажња вештини говора, ритму реченице, музици стиха, као и глуми. Иако дванаест глумаца и глумица, који су дошли у Београд, претстављају само мали део Француске комедије, они су ипак успели да нам дочарају сву лепоту и уметничку снагу ове јединствене установе. У „Мизантропу" су нам дали класично дело свога великог оснивача, репродукујући све лепоте његовог духа и стила. То дело нема радње; само сјајне духовите речи, виртуозни стихови, којима се из-

ражавају разни карактери и погледи на живот. Зато је оно необично тешко за игру. И баш у таквом ком:аду су француски уметници показали свој необичан таленат. Одржали су пажњу публике живу све до краја. ГлаЕНЗ улоге су играли г. Еме Кларион (Алцеста), са маском која је потсећала на Молијера, и г-ђз Мари Бел (Целимена). Приказали су два опречна карактера. Алцест је поштен, искрен, начелан, а Целимена притворна, лукава, непоштена. Обоје су оцртали карактере својих улога необично изразито и живо. Прво вече је одиграна и духовита кратка романтична парабола Мисеова „Врата треба да буду затворена или отворена". То је фини духовити диалог између две личности, који су са ванредним шармом извели г-ђа Жермен Руе и г. Луј Сењер. Друго вече, 25 марта, давана је класична Расинова трагедша „Андромаха". Претстави су присуствовали Нз. Кр. Вис. Кнез Намесник Павле и Кнегиња Олга, Претседник владе г. Д. Цветковић, министри гг. Цинцар-Марковић, Божа Максимовић и Лаза Марковић, претседник Београдске општине г. Војин Ђуоичић (који је присуствовао и претстави „Мизантропа"), многи чланови дипломатског кора, многи високи војни и цивилни функционери и претставници културних установа. После првог чина, предао је претставник Министарства просвете г. Велмар Јанковић висока југословенска одликовања француским уметницим;а. Пошто је завршена „Андромаха", Н>. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле и Кнегиња Олга примили су француске уметнике у дворском салону. Француски гости су се захвалили Н>иховим Краљевским Височанствима на посети позоришне претставе и на високим одликовањима, а Н>ихова Кр. Височанства су честитала француским уметницима на лепој игри. Француски уметници су поздрављани бурним аплаузом за време сваке паузе. А када је завршена „Андромаха" и када су се уметници појавили на позорници, одушевљење је достигло врхунац. Директор драме г. Милачић предао је тада г. Јонелу, у име београдског Народног позоришта, велики ловоров венац, а г-ђа Марица Поповић је поздравила са неколико срдачних речи француску трупу. Француски глумци су одиграли и „Андромаху" са много темперамента и префињене уметности. Г-ђа Мари Бел (у улози Хермионе) опет је бриљирала лепотом своје појаве и богатом музиком свога гласа. Жан Јонел је са пуно страсти и заноса играо и улогу несрећног Ореста. И остали глумци су, оба вечера, одиграли сјајно своје улоге и изазвали дивљење публике. После „Андромахе" одиграна је кратка драмска анегдота Прсспера Меримеа „Кочије светог причешћа". При завршетку су Фран-