Општинске новине

324

Београдске општинске новине

Сл. 13. Трбок

са којим се ради, и прислони уз какву подводну кладу, најчешће поред обале реке. У чамцу су три рибара: један, стојећи на сред чамца, прислања кесу уз кладу, а друга двојица на два краја чамца штицама бућкају поред кладе што могу јаче и брже; расплашена риба, која се уз кладу буде нашла, јурне на вод.у, улети у кесу, па се из ове извади кад се трбок увуче у чамац. 15. Сачма је јако увећано обично „турско оертме", које се, на место да се боца с руке и с рамена као та мала мрежа, вуче једном половином свога обода по дну реке, а другом половином је разапета дуж чамца испреченог попреко на ток воде, који два рибара потискују низ воду чланећи кратким веслима. Мрежа ради по плићим просторима; онај њен део што гребе дно, скупља и потискује собом рибу на коју наиђе, а кад рибари мисле да у њему има рибе, спусти са каната чамца у воду онај обод мреже што је био распрострт на чамцу и он, павши на дно покрије рибу, која се у мрежи буде затекла. Мрежа се тада увлачи у чамац као обично сертме и риба се из ње истресе у чамац, па ое мрежа опет намести за идућу вучу. Али, поред мреже, код београдских рибара био је од вајкада развијен и рад са удицама. Удичарски алат стаје мање од мрежарског, али лов са таквим алатом може бити тако исто издашан као и са мрежарским, а

површина Боде

Сл. 14. Мали рибарски струк

у нарочитим приликама, поглавито лети и на бистрој води, он може биги још издашнији. Врсте удичарског алата које су од увек употребљаване, а и данас се употребљавају јесу: мали и велики рибарски струк, папмурски струк, сомовски цуг, самица и бућка. Оне ће овде бити укратко описане. 14. Мади рибарски сгрук Дебео и јак кудељни канап (иншљиг) од 250—30 метара дужине везан је за потежи камен спуштен на дно реке и опружен по дну низводно, у правцу тока реке. На сваких 1,50—2 метра размака дуж њега везано је на њему по једно ,,путило", јак тањи канап предростручен, од 20—30 см. дужине на чијем је другом крају везана омања изоштрена удица. На удици је мамац: глиста, ровац, буба (ларва воденог цвета) или ваљак од куваног кукурузног брашна. Камен на дну везан је дугим танким једечићем за тикву која је на површини воде изнад њега, означујући место где је почетак струка. Ради се чуном, са једним или два рибара „струкароша"; они струк у вече разбацају, а ујутру зором га ваде у чун, почињући са тиквом, поскидају са удица ухваћену рибу и спреме га за ново бацање. Струк се из воДе скупља у корпу коју рибар држи пред собом у чуну окренутом попречно на ток воде; за бацање струка удице са мамцима се нанижу на ободу (канатама) чуна, да би било лакше избацивати их. Кад се ради ваљцима на шаране, струк се вади по 2—3 пута дневно, да се не би дало времена шарану да се ухваћен откачи са удице. 15. Велики рибарски сгрук Разликује се од малог струка својом дужином и бројем удица које су нешто веће; он може имати по 500—1000 удица. Ради се као са малим струком, али не са чуном, већ са струкарским чамцем, са бар два рибара, од којих један вози ,,на трапезане" са два кратка завозна весла, а други разбацује или вади из воде струк. 16. Пампурски сгрук По својој намени разликује се од обичног рибарског струка тиме што се на удице не мећу никакви мамци, тако да се риба не хвата за уста, већ је оштра удица закачи у пролазу за бокове, трбух или реп. Има 100—150 удица, а путила су нешто дужа и много чешћа но код обичног струка: она су по 30—40 см. дужине, а на растојању од 30—35 см. једно од другога. За голу удицу везана је по једна „плутача" („пампур"), комад плуте који држи удицу уздигнуту од дна, а у исти мах и чини да се она са путилом љуља, дејством