Општинске новине

Заштита деце за време рата од микробне опасности

Бактериологија, релативно млада научна дисциплина, (прошло је свега неколико деценија од епохалних радова Луја Пастера), учинила је већ џиновске кораке. На развоју и напретку ове дисциплине — поред бесмртних: Луја Пастера, Роберта Коха, Илије Мечникова, Шарла Никола — сарађивало је цело културно човечанство и преко својих научника допринело даљем развоју и правом триумфу те науке својим неуморним радовима. До самих последњих година, идеалне и чисто хуманитарне побуде руководиле су поменуте научнике у раду на овој корисној и важној дисциплини, — на срећу и благодет целог човечанства. У свом даљем развоју бактериологија осваја не само познавање појединих врста микроба, она даље савлађује и методе експерименталне бактериологије и експерименталне патологије, затим улази у проблеме постанка и ширења епидемија и у законе овог социјалнобиолошког феномена. Тиме отвара путеве у низ нових проблема о вештачким, хотимично проузрокованим епидемијама и почиње нову главу „експерименталне епидемиологије". Решавајући проблеме експерименталне епидемиологије, модерна бактериологија у ствари излази из домена експерименталне патологије код појединаца и прелази на инфекције целог колектива, већег или мањег агломерата, вештачких или природних насеља. Све до 1920 године бактериолози су се у ствари бавили индивидуалном инфекцијом, јер епидемија колектива као таква, њен постанак и механизам ширења и гашења инфекције маса налазио се ван оквира експерименталне паталогије, односно није био освојен као материја за експериментално проучавање од стране бактериолога. Мада је сама опсервација епидемија и њихово дескриптивно проучавање имало великог значаја у погледу познавања природе спонтаних епидемија, ипак експериментална метода је дала у руке бактериолога веће могућности за свестрано упознавање епидемија, продубљавање тих сазнања нарочито о механизму ширења епидемија и закона који управљају инфекцијама маса. Почетком треће деценије нашег века Тор1у у Енглеској и Пехпег и у Сједињеним Америчким државама разрадили су методе и принципе експерименталног изазивања ограничених, затворених епизоотија код ситних гло-

дара, помоћу којих су могли доћи до веома значајних резултата у погледу познавања основних закона постанка и ширења епизоотија у „затвореним насељима". Најновија истраживања нарочито француских научника (ТпПа!, Моип^иапсЈ, Косћа1х, 1,е§а§е, СгиуеПНег, Ногпиз, Еит1еге, СћеуаШег идр. показали су огромни значај метеоролошких фактора за постанак и ширење епидемија и тиме су доказали сву важност проучавања тих фактора за радове на експерименталној епидемиологији. Сада је само довољно учинити корак у страну, да би се доспело из области експерименталних епизотија до проучавања и сазнања принципа и путева примене експерименталне епидемиологије на људе и начина употребе бактерија и других вируса, као оруђа, не на срећу човечанства, — на чему су се трудили славни научници, пионири бактериологије, — него на штету човечанства — на његово уништавање. Свесна борба културног човечанства против невидљивог непријатеља, патогених микроба, води се свакодневно на целој земаљској кугли, али у томе раду са невидљивим непријатељем највећи трибут плаћају најмлађи чланови народа — деца као најмање отпорна, неспособна за свесно избегавање опасности, највише имунобиолошки изложена разноврсним инфекцијама. Узимајући у вид да спонтане инфекције које нападају децу за време мира, а које могу за време рата и неповољних ратних услова живота добити још већег замаха, постављамо питање, да ли ће се за време будућег рата наметнути савременом човечанству од стране непријатеља, помоћу ратне вештине, још и нове дужности, наиме одбрана војске и народа, а нарочито деце, од експерименталних, вештачких епидемија. Најважније место у овој одбрани против вештачких епидемија у позадини заузиамће заштита деце као најслабијег елемента народа. У даљем излагању расмотрићемо могућности бактериолошког рата*) као и главних метода и принципа заштите деце од епидемија спонтаних као и вештачких за време ратног доба. Званични назив „микробно оружје" потиче из 1924 године, када је Друштво Народа про-

*) Писац је детаљније обрадио ово питање у расправи: ,,Перспективе] бактериодошког рата", штампој у „Гласнику Центр. Хигиј. Завода" 1939 г.