Општинске новине

348

Београдске општинске новине

ствено угрожавати здравље деце, јер су слојеви старијег становништва вакционисани и ревакционисани по више пута и тиме заштићени, док ће мања деца, при слому организације превентивне службе за време рата, бити прва погођена овом страшном инфекцијом, Стога, а нарочито за време рата, потребно је чувати постојеће хигијенске организације и још их појачати ради предузимања вакциналних мера, које морају бити још строжије и прецизније спроведене. Специфичка болест рата је пеГавац, инфекција ратом изнурених војника и становника лишених основних хигијенских потреба (личне чистоће, чистоће рубља, одела и стана, добре исхране). Пегавац је прави сапутник рата. Најбоље смо се уверили о његовом; разорном дејству по војскву и цивилно становништво, када је пегавац беснео за време прошлог рата (1915—1916 г.) у малој и напаћеној Србији. Она врста пегавца која има значај моћног епидемиолошког фактора за време рата јесте класичан, звани европски, пегавац, који се преноси помоћу вашију. Међутим, две остале врсте пегавца, које се при садањем стању науке диференцирају, нећу вероватно имати у нашим приликама епидемиолошке важности. Ипак и о другим врстама пегавца потребно је водити рачуна услед јаког промета људских маса, које долазе у међусобну тесну везу са различитих страна и континената. Две остале врсте пегавца су: пегавац који се преноси помоћу бува, паразита глодара као на пр. тако звана болест Брила или пацовски тифус, скоро пронађен у Атини остране научника 1,ерте-а, (те га вероватно има и код нас). Најзад трећа врста „тропски тифус", који се преноси помоћу крпеља паразита глодара. Као претставнике ове врсте поменућемо: марсељску грозницу, грозницу Коску Моип1;аш, грозницу Суматре, Тексаса и др. Специјално за децу, а нарочито малу и новорођенчад, пегавац није опасна болест, јер ова болест, веома тешка за одрасле, градуелно је лакша за млађе, и клинички веома лака за сасвим малу децу. Т ако пегавац код мале деце може да добије облик неприметне болести теАаИе шаррагеп^е по Шарлу Никол-у*) Стога у циљу заштите деце и одбране осталог становништва од пегавца неопходно је потребно снабдети веће центре подесним купатилима, апаратима и справама за темељну депедикулацију, да не би дечји центри постали извор и резервоар вируса пегавог тифуса за време рата.

*) Аутор ове расправе је први експерименталро доказао постојање код човека неприметног облика пегавца. („8иг Гех1«1:апсе с1е 1а (огте 1паррагеп1е с!и 1урћиз ехап{ћета^ие сћег 1'ћотте". Агсћ Је Г1п5111. Рав1еиг Ае ТиШ8. 1929 N. 3-4.

Овим кратким излагањем није исцрпљен проблем заштите деце за време рата од микробне опасности. Овим се само постављају принципи и задаће претстојећег рада у вези са перспективама будућег рата и могућностима које даје савремена епидемиологија за одбрану од микробне опасности. .Савремена сазнања из ове области не дају права стручњацима да негирају могућност примене вируса као бојног ратног срества, те према томе будућа здравствено-хигијенска одбрана одраслих и деце мора бити оријентисана како у правцу борбе против спонтаних, тако и вештачких, експерименталних епидемија. А на овом пољу рада преостаје крупни задаци и веће припреме. Изложено ћемо резимирати у неколико тачака: 1) Савремено стање бактериологије, метеоро-епидемиологије, експерименталне епидемиологије, и наглог развоја авијације не само да не искључује могућност примене микроба као бојног ратног оруђа, но даје основа за спровођење потребне организације пасивнз одбране против бактериолошке опасности и у виду спонтаних епидемија, и у виду вештачких, проузрокованих од стране непријатеља. 2) Проучавање свих најновијих метода профилаксе и серотерапије против инфекција проузрокованих вирусима, који могу бити употребљени као ратно оруђе, и снабдевање дечјих центара и установа потребним количинама ових биолошких производа намећу задаћу у миру и у рату. 3) Организација и стриктно спровођење вакцинације деце противу великих богиња и дифтерије у облигатној форми у целој земљи са потребним периодичним ревакцинацијама. Обезбеђење и осигурање довољне количине вакцина и серума за непрекидно и организовано обављање вакцинације и серумског лечења за време рата. 4) Спровођење вакцинације у затвореним дечјим центрима мора тежити највећем проценту имунизованих, а никако кање од 50' • све деце, како би се избегле неефикасне полумере. 5) Мирнодобска организација хигијенскоепидемиолошке службе мора бити не само очувана, већ и појачана, усавршена и проширена, како би обухватила све гране епидемиолошке делатности на селу и по градовима. Већи дечји центри морају ући у општу хигијенско-епидемиолошку организацију и стајати под надзором бактериолога-епидемиолога ради што раније детекције вируса — проузроковача инфекције, било вештачке или спонтане, и спровођења потребних имунобиолошких и епидемиолошких мера, које су засноване на савременим принципима дезинсеције и дезинсекције, и примене начела експерименталне епидемиологије. Дгр С. Рамзин