Општинске новине

8*

Један ђердапски доживљај

Месеца августа 1909 године, са својих шест рибарских момака, два рибарска чамца и мрежом „лапташем", ловио сам неколико дана рибу по Ђердапу, на ретким местима где се том великом мрежом може радити. Места су у Ђердапу ретка због стена по речном дну, брзака, букова и вртлога. Преноћивши у Голупцу, у кући мога старог пријатеља Алексе Поповића трговца, и ловећи сутрадан низ Дунав где је то било могућно са таквим рибарским алатом, којим се лови идући низ воду, стигао сам увече на Госпођин Вир, онда чувено риболовно место за крупну рибу, на српској обали Дунава, испод Добре, у близини катаракте Козла-Дојке, од прилике, лађарски рачунајући, на 62-ом километру испод Базјаша. На самој катаракти, више које је средином реке велика дубина, уздиже се из дубине до саме површине воде стена Козла, а нешто мало ниже од ње стена Дојке. Ова последња стена одбацује масу ду-

Госпођин Вир гледан узводно

навске брзе воде на српску обалу, и та вода испод високе стене, која носи име „Госпођин", прави јак и простран вир и вртлог, за који рибари кажу да „нема дна" (јер камен везан за уже заноси јака вода и не да му да иде на дно). Вир је врло опасан за оне који се ту нађу а не познају га добро. Томе одбијању роде ка српској обали помагао је и један пешчани пруд насред Дунава, који су рибари звали „Мастек". Путујући пре светског рата Дунавом од Голупца до Дошег Милановца, путник је на томе месту могао са брода запазити горостасну стену, приљубљену уз саму обалу, која се потпуно усправно диже из воде, достиже знатну висину над водом, чини подужи простор обале потпуно неприступачним и даје јој необично дивљи изглед. Одмах испод те стене, у заклону који она даје од љуте матице што поред ње дере и прави је неприступачном, падала је у очи једна лађа чудног изгледа: три високе катарке, са тешким каменим теретима што на њима висе, и чекрцима на врх катарака, привлаче пажњу и изазивају радозналост. Лађа је ту непомична, и дању и ноћу, од раног пролећа до позне јесени. Кадгод Вас је пут туда нанео бродом, могли сте је видети увек у истом положају, увек на истом месту и без икаква знака да се на њој шта креће или ради. Само у извесним 1 тренуцима, ако Вас је случај нанео да туда прођете у време кад треба, приметили бисте на лађи изванредну живост. Тешки терети што висе на врховима катарака стропоштавају се са великим праском у воду; неколико људи, за које се тада види да су били на лађи, устумарају се по њој, ужурбано привлаче нешто себи и изгледају као да се боре са нечим за Вас невидљивим, а што, међутим, њима задаје муке. Борба, журба и цео покрет једва да трају који минут; још, пролазећи брзим парним бродом, нисте добро ни одмакли од тога места, а на њему је већ завладала иста непомичност и тишина која је била и пре тога. Ухваћена моруна, јесетра, сим! или сом, савладани су и дивљом лозом привезани за рибарску лађу. То необично место је тај Госпођин Вир, једно од негдашњих најјачих рибарских места на целоме Дунаву. Лађа, коју сте видели непомичну на томе месту, намештена је ту ради риболова, а необична живост која Вам пада у очи у извесним тренуцима кад поред ње пролазите, јесте борба рибара са ухваћеном круп-